"Дали смо присегу Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да ћемо слушати и бити покорни у потешкоћи и олакшању, у лагодности и невољи, чак и ако стање буде науштрб нас*, да се нећемо борити против наших надређених, те да ћемо говорити истину где год се налазили и да се нећемо бојати ничијег прекора ради Аллаха.“ . „Када се роб разболи или путује биће му уписано као да је радио оно што је чинио док је био здрав и код куће.“ "Преносите и доставите од мене, па макар и један ајет, и нема сметње да приповедате од Исраелићана, а ко на мене намерно слаже, нека себи припреми место у Ватри.“ „Ова вера је искрен однос.*” Упитали смо: „Према коме?” Рекао је: „Према Аллаху, Његовој књизи, Његовом Посланику, и према вођама муслимана и обичним људима.” „Аллаху, ко преузме одговорност над неким питањима мога уммета, па му отежа, отежај и Ти њему! А онај ко преузме одговорност над неким питањима мога уммета, па им олакша, олакшај и Ти њему!“ „Нема ниједног роба коме је Аллах дао да буде претпостављени некоме па их буде варао, а да му Аллах неће, када умре, забранити улазак у Рај.” "Ко изађе из покорности и напусти џем'ат (заједницу муслимана) па умре, његова смрт је паганска.* Онај ко се буде борио ради неистине, љутио се ради припадности племену, позивао и помагао само на основу тога, па умре у таквом стању, и његова смрт је паганска. Онај ко устане против мог уммета убијајући и покорне и непокорне робове, не избегавајући вернике и не испуњавајући уговоре, такав није од мене, нити сам од њега.“ ‘Ако сте окупљени заједно око једног човека, па вам приступи неко желећи да вас раздвоји и да немир међу вама унесе, убијте га!’“ 'Ко од вас види нешто неваљало, нека то промени и уклони руком, а ако не могне руком, онда језиком, а ако не могне ни језиком, онда срцем, а то је најслабији вид имана.'” . . „Један од највећих видова џихада јесте рећи истину пред неправедним владаром.“ . . . : ‘Заиста, када људи виде насилника и не спрече га у његовим делима, све их чека скора казна од Аллаха.’ „Сваког дана човек је дужан поделити садаку*, за сваки зглоб свога тела: да праведно пресудиш између двојице је садака, помоћи човеку да узјаше јахалицу, односно помоћи му да на њу натовари терет је садака, лепа реч је садака, сваки корак према џамији убраја се у садаку, и уклањање с пута онога што смета пролазницима јесте садака.“ : . . . "Сви сте ви пастири, и сваки пастир биће одговоран за своје стадо.* Владар је пастир и одговоран је за своје стадо, човек је пастир својој породици и одговоран је за своје стадо, жена је пастирица у кући свога мужа и одговорна је за своје стадо, и слуга је пастир иметку свога господара и одговоран је за своје стадо. Сви сте ви, дакле, пастири и сви сте одговорни за своје стадо.“ . . „Док смо седели у џамији с Веровесником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дође на камили један човек, заустави је (пред џамијом) и свеза, а онда асхабима (њима) рече: ‘Ко је од вас Мухаммед?’ Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, седео је међу њима наслоњен и ми му одговорисмо: ‘Овај наслоњени бели човек!’ Потом онај човек рече: ‘Сине Абдул-Мутталиба!’ ‘Одазивам ти се!’ одговорио му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, опет рекао: ‘Питаћу те и бићу упоран, па не љути се на мене.’ ‘Питај што год хоћеш.’ рече Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он рече: ‘Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?’ ‘Аллаху мој, да.’, казао је. ’Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?’ ‘Аллаху мој, да.’, рече поново. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, упита опет човек, ‘да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?’ ‘Аллаху мој, да.’, одговори он. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?’ ‘Аллаху мој, да.’, потврди Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Потом човек рече: ‘Верујем у све што си (од Аллаха) донео. Ја сам @Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’" да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао људима хутбу на дан освојења Мекке, па им је казао: "@Људи, Аллах је од вас одстранио паганску охолост и хвалисање прецима*. Људи се могу поделити у две скупине: добри и побожни људи који код Аллаха вреде и с друге стране, непокорни и несрећни људи који код Аллаха немају вредности. Сви људи потичу од Адама, а он је створен од земље. Узвишени је казао: ‘О људи, Ми смо вас од мушкарца и жене створили и племенима и народима вас учинили да бисте се упознали. Најугледнији од вас код Аллаха је онај који Га се највише боји; Аллах је, заиста, Онај Који све и у потпуности зна.’“ [Ел-Хуџурат, 13.]