حديث: Дали смо присегу Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да ћемо слушати и бити покорни у потешкоћи и олакшању, у лагодности и невољи, чак и ако стање буде науштрб нас

عن عُبَادَةَ بن الصَّامتِ رضي الله عنه قال:
بَايَعْنَا رسولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم على السَّمْعِ وَالطَّاعَةِ فِي الْعُسْرِ وَالْيُسْرِ، وَالْمَنْشَطِ وَالْمَكْرَهِ، وعلى أَثَرَةٍ علينا، وعلى أَلَّا نُنَازِعَ الْأَمْرَ أهلَه، وعلى أَنْ نَقُولَ بِالْحَقِّ أينما كُنَّا، لا نَخَافُ في الله لَوْمَةَ لَائِمٍ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 1709]

Убаде бин ес-Самит, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
"Дали смо присегу Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да ћемо слушати и бити покорни у потешкоћи и олакшању, у лагодности и невољи, чак и ако стање буде науштрб нас, да се нећемо борити против наших надређених, те да ћемо говорити истину где год се налазили и да се нећемо бојати ничијег прекора ради Аллаха.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 1709]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је узео уговор од својих асхаба да ће бити покорни владарима у потешкоћи и олакшању, у богатству и сиромаштву, свеједно пријале им њихове наредбе или не, па чак и ако би владари себи присвојили нешто од јавног добра. Асхаби су се, наиме, обавезали да ће у свим тим ситуацијама слушати владаре и бити им покорни, те да неће дизати устанак против њих јер је у томе већа штета. Поврх тога, обавезали су се и да ће говорити истину где год се нађу, не бојећи се прекора било кога.