عن أبي هريرة رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم أنه قال:
«مَنْ خَرَجَ مِنَ الطَّاعَةِ، وَفَارَقَ الْجَمَاعَةَ فَمَاتَ، مَاتَ مِيتَةً جَاهِلِيَّةً، وَمَنْ قَاتَلَ تَحْتَ رَايَةٍ عِمِّيَّةٍ، يَغْضَبُ لِعَصَبَةٍ، أَوْ يَدْعُو إِلَى عَصَبَةٍ، أَوْ يَنْصُرُ عَصَبَةً، فَقُتِلَ، فَقِتْلَةٌ جَاهِلِيَّةٌ، وَمَنْ خَرَجَ عَلَى أُمَّتِي، يَضْرِبُ بَرَّهَا وَفَاجِرَهَا، وَلَا يَتَحَاشَى مِنْ مُؤْمِنِهَا، وَلَا يَفِي لِذِي عَهْدٍ عَهْدَهُ، فَلَيْسَ مِنِّي وَلَسْتُ مِنْهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 1848]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
"Ко изађе из покорности и напусти џем'ат (заједницу муслимана) па умре, његова смрт је паганска. Онај ко се буде борио ради неистине, љутио се ради припадности племену, позивао и помагао само на основу тога, па умре у таквом стању, и његова смрт је паганска. Онај ко устане против мог уммета убијајући и покорне и непокорне робове, не избегавајући вернике и не испуњавајући уговоре, такав није од мене, нити сам од њега.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 1848]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава да онај ко се повуче од покорности владарима и напусти заједницу муслимана, те умре на томе, умро је као паганин. То су они који не исказују послушност према владарима и не осећају се делом заједнице муслимана, већ су подељени у групице убијајући једни друге.
. Посланик нас је такође обавестио о ономе ко се бори под заставом за коју не зна да ли се њоме подржава истина или не. Такав се љути искључиво ради племенске припаднности, а не ради истине и ове вере. Када се тај бори и умре у том стању, и његова смрт ће бити паганска.
Онај ко устане против уммета Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, убијајући побожне и грешнике, не презајући од убијања и наношења штете верницима и не испуњавајући потребне уговоре са владарима или са неверницима - учинио је велики грех. Ко се у ово упусти заслужује силну казну.