عَنْ عُثْمَانَ الشَّحَّامِ، قَالَ: انْطَلَقْتُ أَنَا وَفَرْقَدٌ السَّبَخِيُّ إِلَى مُسْلِمِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ وَهُوَ فِي أَرْضِهِ، فَدَخَلْنَا عَلَيْهِ فَقُلْنَا: هَلْ سَمِعْتَ أَبَاكَ يُحَدِّثُ فِي الْفِتَنِ حَدِيثًا؟ قَالَ: نَعَمْ، سَمِعْتُ أَبَا بَكْرَةَ رضي الله عنه يُحَدِّثُ، قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«إِنَّهَا سَتَكُونُ فِتَنٌ، أَلَا ثُمَّ تَكُونُ فِتْنَةٌ الْقَاعِدُ فِيهَا خَيْرٌ مِنَ الْمَاشِي فِيهَا، وَالْمَاشِي فِيهَا خَيْرٌ مِنَ السَّاعِي إِلَيْهَا، أَلَا فَإِذَا نَزَلَتْ أَوْ وَقَعَتْ فَمَنْ كَانَ لَهُ إِبِلٌ فَلْيَلْحَقْ بِإِبِلِهِ، وَمَنْ كَانَتْ لَهُ غَنَمٌ فَلْيَلْحَقْ بِغَنَمِهِ، وَمَنْ كَانَتْ لَهُ أَرْضٌ فَلْيَلْحَقْ بِأَرْضِهِ»، قَالَ فَقَالَ رَجُلٌ: يَا رَسُولَ اللهِ أَرَأَيْتَ مَنْ لَمْ يَكُنْ لَهُ إِبِلٌ وَلَا غَنَمٌ وَلَا أَرْضٌ؟ قَالَ: «يَعْمِدُ إِلَى سَيْفِهِ فَيَدُقُّ عَلَى حَدِّهِ بِحَجَرٍ، ثُمَّ لِيَنْجُ إِنِ اسْتَطَاعَ النَّجَاءَ، اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟ اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟ اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟»، قَالَ: فَقَالَ رَجُلٌ: يَا رَسُولَ اللهِ أَرَأَيْتَ إِنْ أُكْرِهْتُ حَتَّى يُنْطَلَقَ بِي إِلَى أَحَدِ الصَّفَّيْنِ، أَوْ إِحْدَى الْفِئَتَيْنِ، فَضَرَبَنِي رَجُلٌ بِسَيْفِهِ، أَوْ يَجِيءُ سَهْمٌ فَيَقْتُلُنِي؟ قَالَ: «يَبُوءُ بِإِثْمِهِ وَإِثْمِكَ، وَيَكُونُ مِنْ أَصْحَابِ النَّارِ».
المزيد
Од Османа ес-Шеххама преноси се да је рекао: „Ја и Феркад ес-Сабахи смо отишли до Муслима ибн Ебу Бекре, док је био на свом имању. Ушли смо код њега и упитали: ‘Да ли си чуо да је твој отац преносио хадис о смутњама?’ Рекао је: ‘Да, чуо сам да је Ебу Бекрете пренио да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао:
„Доћи ће смутње. Затим ће бити смутња у којој је онај ко седи бољи од онога ко ходи, а онај ко ходи бољи од онога ко жури. Ако се појави та смутња, нека онај ко има камиле оде својим камилама; онај ко има овце нека оде својим овцама; а онај ко има земљу (плац), нека буде на њој.“ Неко од присутних упита: „О, Аллахов Посланиче, шта мислиш о ономе ко нема ни камиле, ни овце, ни земљу?“ Рекао је: „Нека узме свој мач, удари га о камен и отупи га, а затим нека се спасава ако може да се спаси. Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио? Аллаху, да ли сам доставио?“ Тада је један човек рекао: „О Аллахов Посланиче, шта ако будем приморан и одведен на једну од страна у сукобу и једна ме страна удари мачем или ме погоди стрела и убије?“ Рекао је: „Он ће сносити и свој и твој грех и биће од становника Пакла.“
