حديث: „Доћи ће смутње. Затим ће бити смутња у којој је боље онај ко седи од онога ко иде у њу, а бољи је онај ко иде у њу од онога ко жури ка њој

عَنْ عُثْمَانَ الشَّحَّامِ، قَالَ: انْطَلَقْتُ أَنَا وَفَرْقَدٌ السَّبَخِيُّ إِلَى مُسْلِمِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ وَهُوَ فِي أَرْضِهِ، فَدَخَلْنَا عَلَيْهِ فَقُلْنَا: هَلْ سَمِعْتَ أَبَاكَ يُحَدِّثُ فِي الْفِتَنِ حَدِيثًا؟ قَالَ: نَعَمْ، سَمِعْتُ أَبَا بَكْرَةَ رضي الله عنه يُحَدِّثُ، قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«إِنَّهَا سَتَكُونُ فِتَنٌ، أَلَا ثُمَّ تَكُونُ فِتْنَةٌ الْقَاعِدُ فِيهَا خَيْرٌ مِنَ الْمَاشِي فِيهَا، وَالْمَاشِي فِيهَا خَيْرٌ مِنَ السَّاعِي إِلَيْهَا، أَلَا فَإِذَا نَزَلَتْ أَوْ وَقَعَتْ فَمَنْ كَانَ لَهُ إِبِلٌ فَلْيَلْحَقْ بِإِبِلِهِ، وَمَنْ كَانَتْ لَهُ غَنَمٌ فَلْيَلْحَقْ بِغَنَمِهِ، وَمَنْ كَانَتْ لَهُ أَرْضٌ فَلْيَلْحَقْ بِأَرْضِهِ»، قَالَ فَقَالَ رَجُلٌ: يَا رَسُولَ اللهِ أَرَأَيْتَ مَنْ لَمْ يَكُنْ لَهُ إِبِلٌ وَلَا غَنَمٌ وَلَا أَرْضٌ؟ قَالَ: «يَعْمِدُ إِلَى سَيْفِهِ فَيَدُقُّ عَلَى حَدِّهِ بِحَجَرٍ، ثُمَّ لِيَنْجُ إِنِ اسْتَطَاعَ النَّجَاءَ، اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟ اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟ اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟»، قَالَ: فَقَالَ رَجُلٌ: يَا رَسُولَ اللهِ أَرَأَيْتَ إِنْ أُكْرِهْتُ حَتَّى يُنْطَلَقَ بِي إِلَى أَحَدِ الصَّفَّيْنِ، أَوْ إِحْدَى الْفِئَتَيْنِ، فَضَرَبَنِي رَجُلٌ بِسَيْفِهِ، أَوْ يَجِيءُ سَهْمٌ فَيَقْتُلُنِي؟ قَالَ: «يَبُوءُ بِإِثْمِهِ وَإِثْمِكَ، وَيَكُونُ مِنْ أَصْحَابِ النَّارِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2887]

Од Османа ес-Шехама преноси се да је рекао: „Ја и Фаркад ес-Сабахи смо отишли до Муслима, сина Ебу Бекре, док је био на свом имању. Ушли смо код њега и упитали: ‘Да ли си чуо да је твој отац преносио хадис о смутњама?’ Рекао је: ‘Да, чуо сам да је Ебу Бекрете пренио да је Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, рекао:’“
„Доћи ће смутње. Затим ће бити смутња у којој је боље онај ко седи од онога ко иде у њу, а бољи је онај ко иде у њу од онога ко жури ка њој. Ако дође или се појави, ко има камиле, нека оде својим камилама; ко има овце, нека оде својим овцама; а ко има земљу, нека се врати својој земљи.“ Човек упита: „О, Божији Посланиче, шта мислиш о ономе ко нема ни камиле, ни овце, ни земљу?“ Рекао је: „Нека узме свој мач, удари га о камен и притупи га, а затим нека се спасава ако може да се спаси. Боже, да ли сам доставио? Боже, да ли сам доставио? Боже, да ли сам доставио?“ Тада је један човек рекао: „О, Божији Посланиче, шта ако будем приморан и одведен на једну од страна у сукобу и једна ме страна удари мачем или ме погоди стрела и убије?“ Рекао је: „Он ће се вратити са својим грехом и твојим грехом и биће од становника ватре.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2887]

الشرح

Осман ес-Шехам и Фаркад ес-Сабахи упитали су Муслима, сина угледног сапутника Ебу Бекрета, нека је Бог задовољан њиме, да ли је чуо од свог оца хадис од Посланика, нека су мир и благослов на њега, о смутњама и сукобима који ће се десити међу муслиманима. Он је одговорио: „Да, Посланик, нека су мир и благослов на њега, обавестио је да ће после његове смрти доћи смутње. У тим смутњама онај ко мирно седи и не учествује у њима бољи је од онога ко иде у њих, а не тражи их нити се интересује за њих. Онај ко иде у њих је бољи од онога ко жури ка њима, тражи их и учествује у њима.“ Затим је Посланик, нека су мир и благослов на њега, упутио оне код којих се појави смутња у њиховом времену и месту да, ако нађу склониште, прибегну њему. Ко има камиле које пасу, нека оде својим камилама; ко има овце које пасу, нека оде својим овцама; а ко има земљу и поље, нека се врати на своју земљу. Човек је тада упитао: „О, Божији Посланиче, шта ако неко нема уточиште у облику камила, оваца или земље?“ Рекао је: „Нека узме своје оружје, сломи га и онеспособи, а затим нека бежи и спаси себе и своју породицу, ако може да се спасе.“ Затим је Посланик, нека су мир и благослов на њега, три пута рекао: „Боже, да ли сам доставио? Боже, да ли сам доставио? Боже, да ли сам доставио?“ Човек је тада упитао: „О, Божији Посланиче, шта ако будем приморан да учествујем са једном од страна или група, па ме неко удари мачем или ме погоди стрела и убије ме?“ Рекао је: „Онај ко те убије понеће свој грех и твој грех и биће на Судњем дану од становника ватре.“

من فوائد الحديث

1. Обавештење о доласку смутњи служи као упозорење и припрема људи, како не би учествовали у њима, и како би молили Бога за стрпљење и спас од њиховог зла.
2. Имам Невеви каже: „Речи Посланика, нека су мир и благослов на њега: „Онај ко седи у њој бољи је од онога ко стоји,“ и даље у хадису, значе да указују на велику опасност тих смутњи, подстичу на њихово избегавање и бежање од њих, и да ће њихово зло и искушење бити сразмерно ангажовању у њима.“
3. Имам Невеви каже: „Грех се уклања са онога ко је приморан на присуство у смутњи, али убиство није дозвољено под принудом, и онај ко га изврши остаје грешан по сагласности учењака.“
4. Ибн Хаџер додаје: „Неки учењаци су рекли да, ако група дигне оружје против имама, одбијајући своје обавезе и подижући рат, постаје обавезно борити се против ње. Исто тако, ако се две групе муслимана међусобно сукобе, обавеза је сваког ко је у могућности да заустави оног који греши и подржи оног који је у праву. Ово је став већине учењака. Други су пак разликовали ситуације, па су рекли: ако дође до борбе између две групе муслимана у одсуству заједничког имама, онда је борба забрањена. На такве случајеве се односе хадиси у овом и сличним темама.“
5. Ево превода на српски језик:
6. Имам Невеви каже: „Учењаци су се разишли у мишљењима око борбе током смутњи (фитни) међу муслиманима. Једна група је рекла да није дозвољено борити се у смутњама међу муслиманима, чак и ако уђу у нечију кућу и траже његову смрт — није му дозвољено да се брани. Ово је став Ебу Бекрета, нека је Бог задовољан њиме, и других. Ибн Омер и Имран ибн Хусеин, нека је Бог задовољан њима, рекли су: не треба улазити у такве смутње, али ако буде нападнут, може се бранити. Ова два става се слажу у томе да не треба учествовати у смутњама међу муслиманима.“
7. Већина другова Посланика, као и већина учењака друге генерације муслимана сматрају да је обавезно подржати онога ко је у праву у таквим смутњама и борити се против побуњеника, као што Бог Узвишени каже: „... па се борите против оног који чини неправду док се не врати Божијој наредби.“ (Кур’ан) Ово је исправно мишљење, а хадиси се тумаче као односећи се на онога ко не види ко је у праву или на две групе које су обе неправедне и немају оправдање.