Hadis: Zaista će doći smutnje. I zaista će se pojaviti fitna u kojoj će onaj koji sjedi biti bolji od onoga koji hodi, onaj koji hodi bolji od onoga koji žuri prema njoj

عَنْ عُثْمَانَ الشَّحَّامِ، قَالَ: انْطَلَقْتُ أَنَا وَفَرْقَدٌ السَّبَخِيُّ إِلَى مُسْلِمِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ وَهُوَ فِي أَرْضِهِ، فَدَخَلْنَا عَلَيْهِ فَقُلْنَا: هَلْ سَمِعْتَ أَبَاكَ يُحَدِّثُ فِي الْفِتَنِ حَدِيثًا؟ قَالَ: نَعَمْ، سَمِعْتُ أَبَا بَكْرَةَ رضي الله عنه يُحَدِّثُ، قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«إِنَّهَا سَتَكُونُ فِتَنٌ، أَلَا ثُمَّ تَكُونُ فِتْنَةٌ الْقَاعِدُ فِيهَا خَيْرٌ مِنَ الْمَاشِي فِيهَا، وَالْمَاشِي فِيهَا خَيْرٌ مِنَ السَّاعِي إِلَيْهَا، أَلَا فَإِذَا نَزَلَتْ أَوْ وَقَعَتْ فَمَنْ كَانَ لَهُ إِبِلٌ فَلْيَلْحَقْ بِإِبِلِهِ، وَمَنْ كَانَتْ لَهُ غَنَمٌ فَلْيَلْحَقْ بِغَنَمِهِ، وَمَنْ كَانَتْ لَهُ أَرْضٌ فَلْيَلْحَقْ بِأَرْضِهِ»، قَالَ فَقَالَ رَجُلٌ: يَا رَسُولَ اللهِ أَرَأَيْتَ مَنْ لَمْ يَكُنْ لَهُ إِبِلٌ وَلَا غَنَمٌ وَلَا أَرْضٌ؟ قَالَ: «يَعْمِدُ إِلَى سَيْفِهِ فَيَدُقُّ عَلَى حَدِّهِ بِحَجَرٍ، ثُمَّ لِيَنْجُ إِنِ اسْتَطَاعَ النَّجَاءَ، اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟ اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟ اللهُمَّ هَلْ بَلَّغْتُ؟»، قَالَ: فَقَالَ رَجُلٌ: يَا رَسُولَ اللهِ أَرَأَيْتَ إِنْ أُكْرِهْتُ حَتَّى يُنْطَلَقَ بِي إِلَى أَحَدِ الصَّفَّيْنِ، أَوْ إِحْدَى الْفِئَتَيْنِ، فَضَرَبَنِي رَجُلٌ بِسَيْفِهِ، أَوْ يَجِيءُ سَهْمٌ فَيَقْتُلُنِي؟ قَالَ: «يَبُوءُ بِإِثْمِهِ وَإِثْمِكَ، وَيَكُونُ مِنْ أَصْحَابِ النَّارِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2887]

Prenosi se da je Osman eš-Šahham rekao: "Krenuli smo ja i Ferkad es-Sebehi prema Muslimu ibn Ebu Bekreu, dok je bio na svom imanju. Ušli smo kod njega i rekli: 'Jesi li čuo svog oca da prenosi hadis o smutnjama (fitnama)?' Rekao je: 'Da, čuo sam Ebu Bekra, radijallahu anhu, kako prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
"Zaista će doći smutnje. I zaista će se pojaviti fitna u kojoj će onaj koji sjedi biti bolji od onoga koji hodi, onaj koji hodi bolji od onoga koji žuri prema njoj. Kada smutnja nastupi ili se pojavi, ko ima deve neka ide svojim devama, ko ima ovce neka ide svojim ovcama, a ko ima zemlju neka ide svojoj zemlji." Rekao je jedan čovjek: "Allahov Poslaniče, šta ako neko nema ni deve, ni ovce, ni zemlju?" Rekao je: "Neka uzme svoj mač, udari ga o kamen i slomi njegovu oštricu, a zatim neka pokuša da se spasi koliko može. Allahu, jesam li prenio? Allahu, jesam li prenio? Allahu, jesam li prenio?" Rekao je čovjek: "Allahov Poslaniče, šta ako budem prisiljen da budem odveden na jednu od strana (zaraćenih strana), pa me neko udari mačem ili me pogodi strijela i ubije me?" Rekao je: "On će nositi svoj grijeh i tvoj grijeh, i bit će od stanovnika Vatre.'"
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim] - [صحيح مسلم - 2887]

Objašnjenje

Osman eš-Šeham i Ferkad es-Sebehi upitali su Muslima, sina plemenitog ashaba Ebu Bekrea, radijallahu anhu, da li je čuo od svog oca neki hadis o smutnjama i sukobima koji će se dogoditi među muslimanima. Muslim je odgovorio potvrdno, kazavši da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obavijestio da će nakon njegove smrti nastupiti smutnje. U tim smutnjama, bolje je biti onaj koji ostaje po strani i ne miješa se nego onaj koji hodi bez da želi učestvovati. A onaj ko hodi bolji je od onoga ko žuri ka smutnjama i aktivno sudjeluje u njima. Zatim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, savjetovao one koji dožive smutnje u svom vremenu da, ako pronađu utočište, potraže mir i udalje se od tih dešavanja. On je rekao: "Ko ima deve koje pasu, neka se povuče i posveti svojim devama. Ko ima ovce, neka ide svojim ovcama. A ko ima zemlju ili farmu, neka se vrati na svoju zemlju i posveti se radu na njoj." Tada je jedan čovjek upitao: "Allahov Poslaniče, šta da učini onaj ko nema utočište, nema deve, ni ovce, niti zemlju?" Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: "Neka uzme svoje oružje, slomi ga i onesposobi, a zatim neka bježi i spašava sebe i svoju porodicu, ako je u mogućnosti da se spasi." Zatim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tri puta posvjedočio, rekavši: "Allahu moj, jesam li prenio? Allahu moj, jesam li prenio? Allahu moj, jesam li prenio?" Na to je jedan čovjek upitao: "Allahov Poslaniče, šta ako budem prisiljen da učestvujem s jednom od dviju strana, pa me čovjek udari sabljom ili me pogodi strijela i usmrti?" Odgovorio je: "On će imati i svoj, a i grijeh onoga koga je ubio, a na Sudnjem danu će biti među stanovnicima Vatre."

Koristi hadisa

1. Obavještavanje o dolasku smutnji služi kao upozorenje kako bi se ljudi pripremili, klonili učešća u njima i molili Allaha za strpljenje i spas od njihovog zla.
2. Imam Nevevi je rekao: "Riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: 'Onaj koji sjedi bolji je od onoga koji stoji' itd., znače da se time ukazuje na veliku opasnost smutnji, podstiče na njihovo izbjegavanje i bježanje od njih, te da će zlo i iskušenje smutnji biti u skladu s time koliko se čovjek njima prepušta ili se njima bavi."
3. Imam Nevevi je rekao: "Nema grijeha za onoga ko je pod prisilom prisutan u takvim situacijama. Međutim, ubistvo se ne opravdava prisilom; naprotiv, osoba koja izvrši ubistvo pod prisilom snosi grijeh za taj čin po jednoglasnom mišljenju učenjaka."
4. Ibn Hadžer je rekao: "Drugi učenjaci su tvrdili da ako jedna grupa muslimana napadne vladara i odbije da izvršava svoje obaveze, te pokrene rat, tada je obavezno boriti se protiv nje. Isto važi i ako se dvije grupe muslimana sukobe, onda je obavezno da svaki sposoban pojedinac zaustavi nepravdu i pomogne onima koji su na Pravom putu, što je stav većine učenjaka. Drugi učenjaci su bili specifičniji, pa su rekli da je svaki sukob između dvije muslimanske grupe, ako nema imama zajednice, zabranjen, i tada bi se hadisima koji govore o ovom pitanju trebalo pristupiti u tom kontekstu."
5. Rekao je Nevevi: "Učenjaci su se razišli u pogledu borbe tokom fitni (sukoba među muslimanima). Jedna grupa je tvrdila da nije dozvoljeno boriti se u fitnama među muslimanima, čak i ako oni dođu u njegovu kuću da ga ubiju, i da nije dozvoljeno braniti se, jer smatraju da je napadač zapravo neko ko možda ima opravdanje za taj postupak. Ovaj stav je zastupao Ebu Bekre, radijallahu anhu, i drugi. Također, Abdullah ibn Omar i Imran ibn Husejn, radijallahu anhuma, i drugi su rekli da ne treba učestvovati u borbama fitni, ali da je dozvoljeno braniti se ako je život ugrožen. Oba ova mišljenja saglasna su u tome da se izbjegava ulazak u sve fitne među muslimanima. Međutim, većina ashaba, tabiina i većina islamskih učenjaka je smatrala da je obavezno podržati pravu stranu u fitnama, boriti se protiv onih koji su učinili nepravdu, kako je Allah rekao: 'A ako jedna od njih ipak učini nepravdu drugoj, onda se borite protiv one koja je učinila nasilje sve dok se Allahovim propisima ne prikloni...' Ovaj stav je ispravan, a hadisi koji govore o tome mogu se tumačiti kao da se odnose na slučajeve kada neko nije mogao da prepozna pravu stranu ili kada su se sukobile dvije nepravedne strane, u kojima nije bilo jasnog opravdanja ni za jednu."