عَنْ حُذَيْفَةَ رضي الله عنه قَالَ: كُنَّا عِنْدَ عُمَرَ رضي الله عنه، فَقَالَ: أَيُّكُمْ سَمِعَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَذْكُرُ الْفِتَنَ؟ فَقَالَ قوْمٌ: نَحْنُ سَمِعْنَاهُ، فَقَالَ: لَعَلَّكُمْ تَعْنُونَ فِتْنَةَ الرَّجُلِ فِي أَهْلِهِ وَجَارِهِ؟ قَالُوا: أَجَلْ، قَالَ: تِلْكَ تُكَفِّرُهَا الصَّلَاةُ وَالصِّيَامُ وَالصَّدَقَةُ، وَلَكِنْ أَيُّكُمْ سَمِعَ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَذْكُرُ الَّتِي تَمُوجُ مَوْجَ الْبَحْرِ؟ قَالَ حُذَيْفَةُ: فَأَسْكَتَ الْقَوْمُ، فَقُلْتُ: أَنَا، قَالَ: أَنْتَ لِلَّهِ أَبُوكَ، قَالَ حُذَيْفَةُ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«تُعْرَضُ الْفِتَنُ عَلَى الْقُلُوبِ كَالْحَصِيرِ عُودًا عُودًا، فَأَيُّ قَلْبٍ أُشْرِبَهَا نُكِتَ فِيهِ نُكْتَةٌ سَوْدَاءُ، وَأَيُّ قَلْبٍ أَنْكَرَهَا نُكِتَ فِيهِ نُكْتَةٌ بَيْضَاءُ، حَتَّى تَصِيرَ عَلَى قَلْبَيْنِ، عَلَى أَبْيَضَ مِثْلِ الصَّفَا فَلَا تَضُرُّهُ فِتْنَةٌ مَا دَامَتِ السَّمَاوَاتُ وَالْأَرْضُ، وَالْآخَرُ أَسْوَدُ مُرْبَادًّا كَالْكُوزِ، مُجَخِّيًا لَا يَعْرِفُ مَعْرُوفًا، وَلَا يُنْكِرُ مُنْكَرًا، إِلَّا مَا أُشْرِبَ مِنْ هَوَاهُ»، قَالَ حُذَيْفَةُ: وَحَدَّثْتُهُ، أَنَّ بَيْنَكَ وَبَيْنَهَا بَابًا مُغْلَقًا يُوشِكُ أَنْ يُكْسَرَ، قَالَ عُمَرُ: أَكَسْرًا لَا أَبَا لَكَ؟ فَلَوْ أَنَّهُ فُتِحَ لَعَلَّهُ كَانَ يُعَادُ، قُلْتُ: لَا بَلْ يُكْسَرُ، وَحَدَّثْتُهُ أَنَّ ذَلِكَ الْبَابَ رَجُلٌ يُقْتَلُ أَوْ يَمُوتُ حَدِيثًا لَيْسَ بِالْأَغَالِيطِ. قَالَ أَبُو خَالِدٍ: فَقُلْتُ لِسَعْدٍ: يَا أَبَا مَالِكٍ، مَا أَسْوَدُ مُرْبَادٌّ؟ قَالَ: شِدَّةُ الْبَيَاضِ فِي سَوَادٍ، قَالَ: قُلْتُ: فَمَا الْكُوزُ مُجَخِّيًا؟ قَالَ: مَنْكُوسًا.
المزيد
Prenosi se od Huzejfe, radijallahu anhu, da je rekao: "Jednom smo bili kod Omera, pa nas je upitao: 'Ko je od vas čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako govori o smutnjama?' Ljudi su rekli: 'Mi smo ga čuli.' Omer zatim priupita: 'Možda mislite na čovjekova iskušenja u porodici, imetku i kod komšije?' Rekli su: 'Da.' Tada im reče: 'Takve smutnje otkupljuju namaz, post i zekat. Ali, ko je od vas čuo Allahovog Poslanika da govori o smutnjama koje će sve preplaviti i širiti se poput morskih talasa?' Ljudi su zašutjeli. Tada sam ja rekao: 'Ja sam to čuo.' ‘Ti? Divan li je čovjek tvoj otac!', reče Omer."
Huzejfe je rekao: "Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao:
'Iskušenja će dolaziti na srca, jedno za drugim, kao što je satkana hasura, prut po prut. Pa koje srce ih prihvati, ostavit će na njemu crnu tačku, a koje ih odbije, na njemu će ostaviti bijelu. Tako će postojati dvije vrste srca: jedno čisto, poput bijelog, glatkog kamena, kojem smutnja neće moći naštetiti sve dok postoje nebesa i Zemlja; i drugo srce crno kao murbad i kuz mudžehhi, koje neće prepoznavati dobro niti će odbijati zlo, već će poznavati samo strasti koje su u njega ušle.' Rekao sam mu i da između njega i smutnji postoje zaključana vrata koja će ubrzo biti razbijena. Omer upitao je upitao: 'Hoće li biti razbijena – oca ne imao – jer ako se tako otvore, možda će se moći opet zatvoriti?' Rekao sam: 'Ne, nego će biti razbijena.' I kazao sam mu da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da su ta vrata, ustvari, čovjek koji će biti ubijen ili će umrijeti. Ebu Halid je rekao: 'Upitao sam Ebu Se'ida: "Ebu Malik, šta znači esvedu murbaddun?" Pa je rekao: 'Izrazita bjelina u crnini.' Upitao sam: "A šta je el-kuz el-mudžehhi?" Rekao je: 'Prevrnuti vrč.'"
