حديث: „Смутње (фитне) ће нападати срца људи као што се прутић по прутић плете у хасуру

عَنْ حُذَيْفَةَ رضي الله عنه قَالَ: كُنَّا عِنْدَ عُمَرَ رضي الله عنه، فَقَالَ: أَيُّكُمْ سَمِعَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَذْكُرُ الْفِتَنَ؟ فَقَالَ قوْمٌ: نَحْنُ سَمِعْنَاهُ، فَقَالَ: لَعَلَّكُمْ تَعْنُونَ فِتْنَةَ الرَّجُلِ فِي أَهْلِهِ وَجَارِهِ؟ قَالُوا: أَجَلْ، قَالَ: تِلْكَ تُكَفِّرُهَا الصَّلَاةُ وَالصِّيَامُ وَالصَّدَقَةُ، وَلَكِنْ أَيُّكُمْ سَمِعَ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَذْكُرُ الَّتِي تَمُوجُ مَوْجَ الْبَحْرِ؟ قَالَ حُذَيْفَةُ: فَأَسْكَتَ الْقَوْمُ، فَقُلْتُ: أَنَا، قَالَ: أَنْتَ لِلَّهِ أَبُوكَ، قَالَ حُذَيْفَةُ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«تُعْرَضُ الْفِتَنُ عَلَى الْقُلُوبِ كَالْحَصِيرِ عُودًا عُودًا، فَأَيُّ قَلْبٍ أُشْرِبَهَا نُكِتَ فِيهِ نُكْتَةٌ سَوْدَاءُ، وَأَيُّ قَلْبٍ أَنْكَرَهَا نُكِتَ فِيهِ نُكْتَةٌ بَيْضَاءُ، حَتَّى تَصِيرَ عَلَى قَلْبَيْنِ، عَلَى أَبْيَضَ مِثْلِ الصَّفَا فَلَا تَضُرُّهُ فِتْنَةٌ مَا دَامَتِ السَّمَاوَاتُ وَالْأَرْضُ، وَالْآخَرُ أَسْوَدُ مُرْبَادًّا كَالْكُوزِ، مُجَخِّيًا لَا يَعْرِفُ مَعْرُوفًا، وَلَا يُنْكِرُ مُنْكَرًا، إِلَّا مَا أُشْرِبَ مِنْ هَوَاهُ»، قَالَ حُذَيْفَةُ: وَحَدَّثْتُهُ، أَنَّ بَيْنَكَ وَبَيْنَهَا بَابًا مُغْلَقًا يُوشِكُ أَنْ يُكْسَرَ، قَالَ عُمَرُ: أَكَسْرًا لَا أَبَا لَكَ؟ فَلَوْ أَنَّهُ فُتِحَ لَعَلَّهُ كَانَ يُعَادُ، قُلْتُ: لَا بَلْ يُكْسَرُ، وَحَدَّثْتُهُ أَنَّ ذَلِكَ الْبَابَ رَجُلٌ يُقْتَلُ أَوْ يَمُوتُ حَدِيثًا لَيْسَ بِالْأَغَالِيطِ. قَالَ أَبُو خَالِدٍ: فَقُلْتُ لِسَعْدٍ: يَا أَبَا مَالِكٍ، مَا أَسْوَدُ مُرْبَادٌّ؟ قَالَ: شِدَّةُ الْبَيَاضِ فِي سَوَادٍ، قَالَ: قُلْتُ: فَمَا الْكُوزُ مُجَخِّيًا؟ قَالَ: مَنْكُوسًا.
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 144]

Од Хузејфе, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Били смо код Омера, нека је Аллах задовољан њиме, па је рекао: ‘Ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње смутње (фитне)?’ Група је одговорила: ‘Ми смо га чули.’ Рекао им је: ‘Можда ви мислите на искушења која човек доживљава у својој породици и са својим комшијама?’ Они су рекли: ‘Да.’ Рекао је: ‘Оне се бришу молитвом, постом и милостињом. Али, ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње смутњу која се таласа попут морских таласа?’ Хузејфа је рекао: ‘Људи су заћутали, па сам рекао: ‘Ја.’ Рекао је: ‘Говори, нека те Аллах благослови!’ Хузејфа је рекао: ‘Чуо сам Посланика, алејхисселам, како каже:
„Смутње (фитне) ће нападати срца људи као што се прутић по прутић плете у хасуру. Свако срце које подлегне једној смутњи добит ће црну тачку, а свако срце које их одбаци, добиће белу тачку. Тако ће срца (временом) постати двојака: једно потпуно бело попут глатког камена, које неће угрозити ниједна смутња док је неба и Земље (тј. док је света и века, односно заувек); и друго, црно, замућено, као преврнута посуда, које не препознаје добро нити одбацује зло, осим онога што је у складу с његовим страстима.“ Хузејфа је додао: „Рекао сам му (Омеру): ‘Између тебе и тих смутњи су затворена врата која ће ускоро бити разбијена', па је рекао: 'Сломљена или отворена? Ако су отворена можда се опет затворе.' Рекао сам му: 'Сломљена.' Рекао сам му хадис који није загонетка. Ебу Халид је рекао: „Питао сам Са'да: ‘О Ебу Малик, шта значи ‘црно и замућено’? ‘Одговорио је: ‘Интензивно бело помешано са црним.’ Затим сам га питао: ‘Шта значи ‘као преврнута посуда’? ‘Рекао је: ‘То је посуда која је окренута наопачке.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 144]

الشرح

Емирул-мумин, Омер ибн Ел-Хаттаб, нека је Аллах задовољан њиме, био је у присуству групе асхаба, па их је упитао: „Ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње смутње (фитне)?“ Рекли су неки од њих: „Ми смо га чули како спомиње смутње.“ Омер, нека је Аллах задовољан њиме, рекао је: „Можда мислите на искушења и испите којима човек бива изложен у својој породици – са својом женом и децом – због своје претеране љубави према њима и бриге за њих, или због заузетости њима, чиме пропушта многа добра дела, или због занемаривања својих обавеза према њима, попут испуњавања њихових права, њиховог васпитавања и подучавања. Исто тако, можда мислите на смутњу човека са својим комшијом и слично. Да ли на то мислите?“ Рекли су: „Да.“ Омер, нека је Аллах задовољан њиме, рекао је: „То су искушења која захтевају самоиспитивање, а нека од тих греха могу бити опроштени добрим делима, попут молитве, поста и милостиње.“ „Али, ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње опште смутње, које су толико велике и раширене да потресају људе као што морски таласи потресају море?“ Људи су ћутали, па је Хузејфа ибн Јеман, нека је Аллах задовољан њиме, рекао: „Ја сам га чуо.“ Омер, нека је Аллах задовољан њиме, обрадовао се и рекао: „Нека је благословљен твој отац који је изнедрио таквог као што си ти. Реци!“ Хузејфа је рекао: „Посланик, алејхисселам, рекао је: ‘Смутње ће се појављивати и припијати уз страну и површину срца човека, као што се простирка чврсто припија уз бок онога који на њој спава. Њихова блискост и јачина остављају снажан траг на срцу. Ове смутње ће се понављати, једна за другом, и сваки пут испитивати срца. Срце које их прихвати, заволи их и дозволи им да се помешају са њим, попут пића које улази у организам, биће обележено црном тачком.Срце које их одбије биће обележено белом тачком.’“ Постоје две врсте срца:
Срце чисто и бело, које је постојано у својој вери, чврсто у вези са иманом и потпуно очишћено од недостатака. Смутње нису успеле да се приљубе уз њега нити да оставе траг, као што се ништа не лепи за глатки камен. Такво срце неће бити повређено ниједном смутњом све док не сретне Узвишеног Бога. Друга врста је срце које је постало црно и измењено због смутњи, попут преврнуте или нагнуте посуде у којој се вода не задржава. Такво срце не прихвата добро нити мудрост. Не препознаје оно што је исправно, нити одбацује оно што је погрешно, осим онога што одговара његовим страстима и жељама. Хузејфа је рекао Омеру: „Те смутње неће се појавити током твог живота, јер између тебе и њих постоје затворена врата која ће ускоро бити разбијена.“
Омер је упитао: „Хоће ли бити разбијена? Да ли је могуће да, ако би била отворена, могу поново да се затворе?“
Хузејфа је одговорио: „Не, она ће бити разбијена, и та врата су човек који ће бити убијен или ће умрети.“ Оно што сам споменуо је истинита и проверена вест, која не потиче из списа следбеника књиге, нити је заснована на мишљењу неког појединца. То је директно пренешено из речи Посланика, алејхисселам.

من فوائد الحديث

1. Опасност општих смутњи лежи у томе што се у њима дешава: Проливање крви. Губитак имовине. Нестанак безбедности.
2. Посебне смутње, ако су повезане са вером, онај ко их изазива је осуђен, јер су то или новотарије или греси. Ако су, пак, повезане са овоземаљским стварима, оне су испит и искушење за онога ко их доживљава, а његова дужност је да буде стрпљив.
3. Срце је подложно утицају смутњи које му се излажу, а успешан је онај коме Аллах укаже упуту и помогне му да истраје на правом путу.
4. Учењак ен-Невеви је пренео речи аутора Ет-Тахрира: „Значење хадиса је да, када човек следи своје страсти и чини грехе, у његово срце са сваким почињеним грехом улази тама. Када срце постане такво, оно подлеже смутњи и губи светло ислама. Срце је попут посуде – када се преврне, из њега се све излије и ништа више не може да уђе.“
5. Израз Омera упућен Хузејфи: „Немао оца!“ значи: „Будите озбиљни у овом послу, уложите труд и припремите се као неко ко нема помоћника.“
6. Врлина Омера, нека је Аллах задовољан њиме: Он је био попут затворених врата која раздвајају људе од смутње.