عَنْ حُذَيْفَةَ رضي الله عنه قَالَ: كُنَّا عِنْدَ عُمَرَ رضي الله عنه، فَقَالَ: أَيُّكُمْ سَمِعَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَذْكُرُ الْفِتَنَ؟ فَقَالَ قوْمٌ: نَحْنُ سَمِعْنَاهُ، فَقَالَ: لَعَلَّكُمْ تَعْنُونَ فِتْنَةَ الرَّجُلِ فِي أَهْلِهِ وَجَارِهِ؟ قَالُوا: أَجَلْ، قَالَ: تِلْكَ تُكَفِّرُهَا الصَّلَاةُ وَالصِّيَامُ وَالصَّدَقَةُ، وَلَكِنْ أَيُّكُمْ سَمِعَ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَذْكُرُ الَّتِي تَمُوجُ مَوْجَ الْبَحْرِ؟ قَالَ حُذَيْفَةُ: فَأَسْكَتَ الْقَوْمُ، فَقُلْتُ: أَنَا، قَالَ: أَنْتَ لِلَّهِ أَبُوكَ، قَالَ حُذَيْفَةُ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«تُعْرَضُ الْفِتَنُ عَلَى الْقُلُوبِ كَالْحَصِيرِ عُودًا عُودًا، فَأَيُّ قَلْبٍ أُشْرِبَهَا نُكِتَ فِيهِ نُكْتَةٌ سَوْدَاءُ، وَأَيُّ قَلْبٍ أَنْكَرَهَا نُكِتَ فِيهِ نُكْتَةٌ بَيْضَاءُ، حَتَّى تَصِيرَ عَلَى قَلْبَيْنِ، عَلَى أَبْيَضَ مِثْلِ الصَّفَا فَلَا تَضُرُّهُ فِتْنَةٌ مَا دَامَتِ السَّمَاوَاتُ وَالْأَرْضُ، وَالْآخَرُ أَسْوَدُ مُرْبَادًّا كَالْكُوزِ، مُجَخِّيًا لَا يَعْرِفُ مَعْرُوفًا، وَلَا يُنْكِرُ مُنْكَرًا، إِلَّا مَا أُشْرِبَ مِنْ هَوَاهُ»، قَالَ حُذَيْفَةُ: وَحَدَّثْتُهُ، أَنَّ بَيْنَكَ وَبَيْنَهَا بَابًا مُغْلَقًا يُوشِكُ أَنْ يُكْسَرَ، قَالَ عُمَرُ: أَكَسْرًا لَا أَبَا لَكَ؟ فَلَوْ أَنَّهُ فُتِحَ لَعَلَّهُ كَانَ يُعَادُ، قُلْتُ: لَا بَلْ يُكْسَرُ، وَحَدَّثْتُهُ أَنَّ ذَلِكَ الْبَابَ رَجُلٌ يُقْتَلُ أَوْ يَمُوتُ حَدِيثًا لَيْسَ بِالْأَغَالِيطِ. قَالَ أَبُو خَالِدٍ: فَقُلْتُ لِسَعْدٍ: يَا أَبَا مَالِكٍ، مَا أَسْوَدُ مُرْبَادٌّ؟ قَالَ: شِدَّةُ الْبَيَاضِ فِي سَوَادٍ، قَالَ: قُلْتُ: فَمَا الْكُوزُ مُجَخِّيًا؟ قَالَ: مَنْكُوسًا.
المزيد
Од Хузејфе, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Били смо код Омера, радијаллаху анху, па је рекао: ‘Ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње смутње (фитне)?’ Група је одговорила: ‘Ми смо га чули.’ Рекао им је: ‘Можда ви мислите на искушења која човек доживљава у својој породици и са својим комшијама?’ Они су рекли: ‘Да.’ Рекао је: ‘Оне се бришу молитвом, постом и милостињом. Али, ко од вас је чуо Посланика, алејхисселам, како спомиње смутњу која се таласа попут морских таласа?’ Хузејфа је рекао: ‘Људи су заћутали, па сам рекао: ‘Ја.’ Рекао је: ‘Говори, нека те Аллах благослови!’ Хузејфа је рекао: ‘Чуо сам Посланика, алејхисселам, како каже:
„Смутње (фитне) ће припијати уз срце човека као што се простирка притије уз његово тело (док на њој лежи). Свако срце које подлегне једној смутњи добит ће црну тачку, а свако срце које их одбаци, добиће белу тачку. Тако ће срца (временом) постати двојака: једно потпуно бело попут глатког камена, које неће угрозити ниједна смутња док је неба и Земље (тј. док је света и века, односно заувек); и друго, црно, замућено, као преврнута посуда, које не препознаје добро нити одбацује зло, осим онога што је у складу с његовим страстима.“
Хузејфа је додао: „Рекао сам му (Омеру): ‘Између тебе и тих смутњи су затворена врата која ће ускоро бити разбијена', па је рекао: 'Сломљена или отворена, оца немао!? Ако су отворена можда се опет затворе.' Рекао сам му: 'Сломљена.' Рекао сам му хадис који није некаква сумњива прича.
Ебу Халид је рекао: „Питао сам Са'да: ‘О Ебу Малик, шта значи ‘црно и замућено’? ‘Одговорио је: ‘Интензивно бело помешано са црним.’ Затим сам га питао: ‘Шта значи ‘као преврнута посуда’? ‘Рекао је: ‘То је посуда која је окренута наопачке.’“
