عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«الذَّهَبُ بِالذَّهَبِ، وَالْفِضَّةُ بِالْفِضَّةِ، وَالْبُرُّ بِالْبُرِّ، وَالشَّعِيرُ بِالشَّعِيرِ، وَالتَّمْرُ بِالتَّمْرِ، وَالْمِلْحُ بِالْمِلْحِ، مِثْلًا بِمِثْلٍ، سَوَاءً بِسَوَاءٍ، يَدًا بِيَدٍ، فَإِذَا اخْتَلَفَتْ هَذِهِ الْأَصْنَافُ، فَبِيعُوا كَيْفَ شِئْتُمْ، إِذَا كَانَ يَدًا بِيَدٍ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 1587]
المزيــد ...
Од Убадe бин Самиита, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Рекао је Божији Посланик, алејхисселам:
‘Злато за злато, сребро за сребро, пшеница за пшеницу, јечам за јечам, урме за урме и со за со, у једнаким количинама, из руке у руку. А ако су ове врсте различите, продајте како желите (количински), али из руке у руку.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 1587]
Посланик, алејхисселам, објаснио је исправан начин трговине за шест врста које подлежу камати: злато, сребро, пшеница, јечам, урме и со. Ако се тргује истом врстом, попут злата за злато или сребра за сребро, морају бити испуњена два услова: Први услов: једнакост у тежини ако је роба мерена по тежини, као што су злато и сребро, или једнакост у запремини ако се мери по запремини, као што су пшеница, јечам, урме и со. Други услов: продавац мора примити новац, а купац робу на истом месту где је уговор о продаји склопљен. Ако се ове врсте разликују, попут продаје злата за сребро или урми за пшеницу, продаја је дозвољена уз један услов: мора бити на том скупу (не смеју се раздвојити пре него размене та добра: попут пшенице за јечам или сребра за злато). У супротном, продаја је неважећа, и продавац и купац су тиме подједнако упали у камату.