عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«كُلُّ سُلاَمَى مِنَ النَّاسِ عَلَيْهِ صَدَقَةٌ، كُلَّ يَوْمٍ تَطْلُعُ فِيهِ الشَّمْسُ يَعْدِلُ بَيْنَ الِاثْنَيْنِ صَدَقَةٌ، وَيُعِينُ الرَّجُلَ عَلَى دَابَّتِهِ فَيَحْمِلُ عَلَيْهَا أَوْ يَرْفَعُ عَلَيْهَا مَتَاعَهُ صَدَقَةٌ، وَالكَلِمَةُ الطَّيِّبَةُ صَدَقَةٌ، وَكُلُّ خُطْوَةٍ يَخْطُوهَا إِلَى الصَّلاَةِ صَدَقَةٌ، وَيُمِيطُ الأَذَى عَنِ الطَّرِيقِ صَدَقَةٌ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 2989]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Сваког дана човек је дужан поделити садаку, за сваки зглоб свога тела: да праведно пресудиш између двојице је садака, помоћи човеку да узјаше јахалицу, односно помоћи му да на њу натовари терет је садака, лепа реч је садака, сваки корак према џамији убраја се у садаку, и уклањање с пута онога што смета пролазницима јесте садака.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 2989]
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појашњава нам да је сваком пунолетном муслиману сваког дана обавеза дати садаку за сваки зглоб његових костију као добровољни чин захвалности Узвишеном Аллаху на здрављу и зато што му је омогућио да његове кости имају зглобове којима може обављати различите покрете попут савијања и исправљања. У хадису је појашњено да је садака сваки облик доброчинства и да није ограничена само на давање иметка. Примери томе су следећи: Садака је поправити однос међу завађенима, садака је помоћи ономе ко није у стању да се попне на јахалицу, или да натовари ствари, садака је свака лепа реч, попут зикра, дове, селама и сл., садака је сваки корак према џамији који се направи с циљем обављања намаза, и садака је да се уклони с пута све што смета пролазницима.