حديث: ‘Амиџа, изговори: Ла илахе иллаллах! - речи које ће ми бити потпора да се залажем за тебе код Узвишеног Аллаха на Судњем дану!'

عن سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِيهِ قَالَ:
لَمَّا حَضَرَتْ أَبَا طَالِبٍ الْوَفَاةُ، جَاءَهُ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم فَوَجَدَ عِنْدَهُ أَبَا جَهْلٍ وَعَبْدَ اللهِ بْنَ أَبِي أُمَيَّةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، فَقَالَ: «أَيْ عَمِّ، قُلْ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، كَلِمَةً أُحَاجُّ لَكَ بِهَا عِنْدَ اللهِ»، فَقَالَ أَبُو جَهْلٍ وَعَبْدُ اللهِ بْنُ أَبِي أُمَيَّةَ: أَتَرْغَبُ عَنْ مِلَّةِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، فَلَمْ يَزَلْ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم يَعْرِضُهَا عَلَيْهِ، وَيُعِيدَانِهِ بِتِلْكَ الْمَقَالَةِ، حَتَّى قَالَ أَبُو طَالِبٍ آخِرَ مَا كَلَّمَهُمْ: عَلَى مِلَّةِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، وَأَبَى أَنْ يَقُولَ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم: «وَاللهِ لَأَسْتَغْفِرَنَّ لَكَ مَا لَمْ أُنْهَ عَنْكَ»، فَأَنْزَلَ اللهُ: {مَا كَانَ لِلنَّبِيِّ وَالَّذِينَ آمَنُوا أَنْ يَسْتَغْفِرُوا لِلْمُشْرِكِينَ} [التوبة: 113]، وَأَنْزَلَ اللهُ فِي أَبِي طَالِبٍ، فَقَالَ لِرَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم: {إِنَّكَ لا تَهْدِي مَنْ أَحْبَبْتَ وَلَكِنَّ اللهَ يَهْدِي مَنْ يَشَاءُ} [القصص: 56].
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 4772]

Се'ид бин ел-Мусејјеб преноси од свог оца да је рекао:
"Када се Ебу-Талибу приближила смрт, посетио га је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и нашао код њега Ебу Џехла и Абдуллаха бин Еби Умејје бин Мугиру. Тада му се обратио речима: ‘Амиџа, изговори: Ла илахе иллаллах! - речи које ће ми бити потпора да се залажем за тебе код Узвишеног Аллаха на Судњем дану!'’ Ебу Џехл и Абдуллах бин Ебу Умејје рекоше: ‘Зар би напустио веру Абдул-Мутталибову?!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговарао му је ове речи и понављао их, а и они су исто чинили, све док Ебу Талиб није рекао да остаје у вери Абдул-Мутталибовој, одбивши изговорити: ‘Ла илахе иллаллах!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тада рече: ‘Тако ми Аллаха, молићу Га да ти опрости све док ми то не забрани! ’Потом је објављен ајет: ‘Веровеснику и верницима није дозвољено да моле опрост за многобошце!" (Ет-Тевбе, 113.) У поводу случаја с Ебу Талибом, Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, такође је објављено: ‘Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут онога кога ти желиш да упутиш; Аллах упућује на Прави пут онога кога Он хоће.’“( Ел-Касас, 56.)
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 4772]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ушао је код свог амиџе Ебу Талиба у последњим тренуцима његовог живота. Па му је рекао: "Амиџа, реци: ’Ла илахе иллаллах’, речи с којима ћу се заузети за тебе код Узвишеног!“ Тада му Ебу Џехл и Абдуллах бин Еби Умејје рекоше: "Ебу Талибе, зар ћеш напустити веру твог оца Абдул-Мутталиба!?“ То је вера обожавања кипова! Константно су га њих двојица напомињали све док задње речи није изустио, рекавши да умире на вери Абдул-Мутталиба, вери многобоштва и обожавању кипова, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након тога рече да ће молити Узвишеног Аллаха да опрости Ебу Талиба све док му Он то не забрани. Узвишени Аллах је тада објавио: "Веровеснику и верницима није дозвољено да моле опрост за многобошце!“ (Ет-Тевбе, 113.) У вези са Ебу Талибом, Узвишени је такође објавио: "Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут онога кога ти волиш; Аллах упућује на Прави пут онога кога Он хоће.“ (Ел-Касас, 56.) Дакле, ти не можеш упутити на Прави пут онога кога ти желиш упутити. На теби је само да доставиш поруку, а Узвишени Аллах упућује кога Он жели.