عَنْ سَهْلُ بْنُ سَعْدٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يَوْمَ خَيْبَرَ:
«لَأُعْطِيَنَّ هَذِهِ الرَّايَةَ غَدًا رَجُلًا يَفْتَحُ اللَّهُ عَلَى يَدَيْهِ، يُحِبُّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَيُحِبُّهُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ»، قَالَ: فَبَاتَ النَّاسُ يَدُوكُونَ لَيْلَتَهُمْ أَيُّهُمْ يُعْطَاهَا، فَلَمَّا أَصْبَحَ النَّاسُ غَدَوْا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كُلُّهُمْ يَرْجُو أَنْ يُعْطَاهَا، فَقَالَ: «أَيْنَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ؟» فَقِيلَ: هُوَ يَا رَسُولَ اللَّهِ يَشْتَكِي عَيْنَيْهِ، قَالَ: «فَأَرْسِلُوا إِلَيْهِ»، فَأُتِيَ بِهِ فَبَصَقَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي عَيْنَيْهِ وَدَعَا لَهُ، فَبَرَأَ حَتَّى كَأَنْ لَمْ يَكُنْ بِهِ وَجَعٌ، فَأَعْطَاهُ الرَّايَةَ، فَقَالَ عَلِيٌّ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، أُقَاتِلُهُمْ حَتَّى يَكُونُوا مِثْلَنَا؟ فَقَالَ: «انْفُذْ عَلَى رِسْلِكَ حَتَّى تَنْزِلَ بِسَاحَتِهِمْ، ثُمَّ ادْعُهُمْ إِلَى الإِسْلاَمِ، وَأَخْبِرْهُمْ بِمَا يَجِبُ عَلَيْهِمْ مِنْ حَقِّ اللَّهِ فِيهِ، فَوَاللَّهِ لَأَنْ يَهْدِيَ اللَّهُ بِكَ رَجُلًا وَاحِدًا، خَيْرٌ لَكَ مِنْ أَنْ يَكُونَ لَكَ حُمْرُ النَّعَمِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 4210]
المزيــد ...
Сехл б. Са'д, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на дан Хајбера рекао:
,,Сутра ћу предати заставу човеку преко којег ће Аллах дати победу под његовим вођством. Он воли Аллаха и Његовог Посланика и њега воли Аллах и Његов Посланик. Свет је ту ноћ провео причајући о томе коме ли ће је дати. Када су осванули, отишли су Аллаховом Посланику и свако од њих је желео да њему буде дата. Тада је Посланик упитао: ,,Где је Алија б. Еби Талиб?“ ,,Боле га очи“, неко рече. Кренули су по њега па су га довели. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је пљуцнуо у очи и проучио му дову. Оздравио је као да га ништа није ни болело. Потом му је дао заставу, а Алија рече: ,,Хоћу ли се борити против њих док не буду попут нас?“ Он рече: ,,Полако иди док не дођеш у њихово место, потом их позови у ислам и обавести их какве обавезе имају према Узвишеном Аллаху, јер, тако ми Аллаха, да будеш узрок да Аллах упути једног човека боље ти је од црвених камила.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 4210]
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је да ће муслимани победити Јевреје на дан битке на Хајберу и то путем човека којем ће он дати бајрак, односно заставу којег војска користи као свој знак распознавања и симбол. Једна од особина тог човека јесте да он воли Узвишеног Аллаха и Његовог Посланика, те да га воле Аллах и Његов Посланик. Асхаби су заноћили с питањем: ко ће добити тај бајрак, надајући се да ће баш свако од њих имати ту почаст и одлику. Када је свануло, отишли су до Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, надајући се да ће управо они добити ту одлику.
Тада је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упитао где се налази Алија б. Еби Талиб, Аллах био задовољан њиме?
Неко је рекао да је болестан и да има болове у очима.
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је некога по Алију, па када су га довели, он је пљуцнуо у његове очи својом часном и чистом пљувачком, те му је проучио дову, након које је Алија оздравио. Он му је тада предао бајрак и наредио му да крене благо и смирено, док не дође до непријатељских утврда. Прво им треба понудити ислам, па ако се одазову, онда их треба обавестити о њиховим осталим дужностима.
Потом је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио вредност позивања у ислам и да је ономе ко буде узрок нечије упуте то боље него да има црвене камиле које су тада биле највреднији арапски иметак, које би дао као милостињу.