عَنْ سَهْلُ بْنُ سَعْدٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يَوْمَ خَيْبَرَ:
«لَأُعْطِيَنَّ هَذِهِ الرَّايَةَ غَدًا رَجُلًا يَفْتَحُ اللَّهُ عَلَى يَدَيْهِ، يُحِبُّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَيُحِبُّهُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ»، قَالَ: فَبَاتَ النَّاسُ يَدُوكُونَ لَيْلَتَهُمْ أَيُّهُمْ يُعْطَاهَا، فَلَمَّا أَصْبَحَ النَّاسُ غَدَوْا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كُلُّهُمْ يَرْجُو أَنْ يُعْطَاهَا، فَقَالَ: «أَيْنَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ؟» فَقِيلَ: هُوَ يَا رَسُولَ اللَّهِ يَشْتَكِي عَيْنَيْهِ، قَالَ: «فَأَرْسِلُوا إِلَيْهِ»، فَأُتِيَ بِهِ فَبَصَقَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي عَيْنَيْهِ وَدَعَا لَهُ، فَبَرَأَ حَتَّى كَأَنْ لَمْ يَكُنْ بِهِ وَجَعٌ، فَأَعْطَاهُ الرَّايَةَ، فَقَالَ عَلِيٌّ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، أُقَاتِلُهُمْ حَتَّى يَكُونُوا مِثْلَنَا؟ فَقَالَ: «انْفُذْ عَلَى رِسْلِكَ حَتَّى تَنْزِلَ بِسَاحَتِهِمْ، ثُمَّ ادْعُهُمْ إِلَى الإِسْلاَمِ، وَأَخْبِرْهُمْ بِمَا يَجِبُ عَلَيْهِمْ مِنْ حَقِّ اللَّهِ فِيهِ، فَوَاللَّهِ لَأَنْ يَهْدِيَ اللَّهُ بِكَ رَجُلًا وَاحِدًا، خَيْرٌ لَكَ مِنْ أَنْ يَكُونَ لَكَ حُمْرُ النَّعَمِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 4210]
المزيــد ...
Sehl b. Sa'd, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, na dan Hajbera rekao:
"Sutra ću predati zastavu čovjeku preko kojeg će Allah dati pobjedu pod njegovim vođstvom. On voli Allaha i Njegova Poslanika i njega voli Allah i Njegov Poslanik. Svijet je tu noć proveo pričajući o tome kome li će je dati. Kada su osvanuli, otišli su Allahovom Poslaniku i svako od njih je želio da njemu bude data. Tada je Poslanik upitao: "Gdje je Alija b. Ebi Talib?" "Bole ga oči", neko reče. Krenuli su po njega pa su ga doveli. Poslanik mu je pljucnuo u oči i proučio mu dovu. Ozdravio je kao da ga ništa nije ni boljelo. Potom mu je dao zastavu, a Alija reče: "Hoću li se boriti protiv njih dok ne budu poput nas?" On reče: "Polahko idi dok ne dođeš u njihovo mjesto, potom ih pozovi u islam i obavijesti ih kakve obaveze imaju prema Allahu Uzvišenom, jer, tako mi Allaha, da budeš uzrok da Allah uputi jednog čovjeka bolje ti je od crvenih deva."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh] - [صحيح البخاري - 4210]
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obavijestio je da će muslimani pobijediti jevreje na dan bitke na Hajberu i to putem čovjeka kojem će on dati bajrak, odnosno zastavu koju vojska koristi kao svoj znak raspoznavanja i simbol. Jedna od osobina tog čovjeka jeste da on voli Allaha i Njegova Poslanika, te da ga vole Allah i Njegov Poslanik. Ashabi su zanoćili s pitanjem: ko će dobiti taj bajrak, nadajući se da će baš svako od njih imati tu počast i odliku. Kada je svanulo, otišli su do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nadajući se da će upravo oni dobiti tu odliku.
Tada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao gdje se nalazi Alija b. Ebi Talib, radijallahu 'anhu
Neko je rekao da je bolestan i da su mu bolesne oči.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao je nekoga po Aliju, pa kada su ga doveli, on je pljucnuo u njegove oči svojom časnom i čistom pljuvačkom, te mu je proučio dovu, nakon koje je Alija ozdravio. On mu je tada predao bajrak i naredio mu da krene blago i smireno, dok ne dođe do neprijateljskih utvrda. Prvo im treba ponuditi islam, pa ako se odazovu, onda ih treba obavijestiti o njihovim ostalim dužnostima.
Potom je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pojasnio vrijednost pozivanja u islam i da je onome ko bude uzrok nečije upute to bolje nego da ima crvene deve koje su tada bile najvredniji arapski imetak, koje bi dao kao sadaku.