Kada su Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, i njegovi ashabi stigli u Mekku, mušrici su govorili: "Dolazi vam narod kojeg je oslabila Jesribska groznica.", pa je Posalnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naredio ashabima da prva tri kruga tavafa žurno hodaju, a da između jemenskog ugla i crnog kamena normalno hodaju.
„Na dan Uhuda neki čovjek je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem: 'Šta misliš ako ja poginem, gdje ću?' Reče: 'U Džennet.', pa on baci hurme koje je držao u ruci, a zatim stupi u borbu protiv neprijatelja dok ne poginu.”
Od El-Berraa, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: "Došao je Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, neki čovjek naoružan, u panciru, i rekao: 'Allahov Poslaniče, da li da se borim ili da primim islam?' On mu reče: 'Primi islam, a zatim se bori!' On je primio islam, borio se, a zatim poginuo, na što je Allahov Poslanik rekao: 'Uradio je malo, a nagrađen je puno!'" (Muttefekun alejh, a ovo je Buharijeva verzija)
‘To je bila opskrba koju vam je Allah dao. Da li imate neki komad mesa da je ostao, tako da bi ga mogli nama dati?’ Poslali smo Pejgamberu jedan komad mesa i on ga je pojeo.’
Prenosi se od Ibn Abbasa da je rekao: "Kada je bio dan Bitke na Bedru, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pogledao je u idolopoklonike kojih je bilo hiljadu, a njegovih ashaba samo tri stotine i devetnaest. Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, okrenuo se tada prema kibli, ispružio svoje ruke i počeo skrušeno dozivati svoga Gospodara i moliti Ga: “Allahu, daj mi ono što si obećao. Allahu moj, ako ova skupina muslimana bude uništena, Tebe više neće imati ko obožavati na Zemlji!” Neprestano je molio i dozivao svoga Gospodara ispruženih ruku, okrenut prema kibli, toliko da mu je ogrtač spao s ramena. Prišao mu je Ebu Bekr, radijallahu 'anhu, uzeo njegov ogratač i stavio mu ga na ramena. Zagrlio ga je s leđa i rekao mu: “Allahov Poslaniče, dosta ti je obraćanja Gospodaru. On će ispuniti ono što ti je obećao.” Potom je Allah objavio ovaj ajet: “I kada ste od Gospodara svoga pomoć zatražili, On vam se odazvao: ‘Poslat ću vam u pomoć hiljadu meleka koji će jedni za drugima dolaziti.’ Pa ga je Allah pomogao s melekima.” Ebu Zumejl je rekao: “Kazivao mi je Ibn Abbas, radijallahu 'anhuma, i rekao: ‘Dok je jedan od muslimana tada pomno pratio jednog idolopoklonika, ispred sebe, čuo je udarac biča, a iznad sebe konjanika kako govori: ‘Napred Hajzume!’ Bacio je pogled na idolopoklonika kojeg je pratio i vidio ga kako pada na leđa. Kada je malo bolje pogledao, vidio je da mu je nos razbijen i lice presječeno kao udarcem biča. Sve je pozelenilo. Potom se ensarija uputio Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i ispričao mu šta se desilo. Rekao je: ‘Istinu si rekao.’ To je rezultat pomoći s trećeg neba.’” Tada su pobili sedamdeset idolopoklonika i isto toliko zarobili. Ebu Zumejl nastavlja i kaže: “Ibn Abbas mi je potom rekao: ‘Kada su muslimani zarobili idolopoklonike, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, obratio se Ebu Bekru i Omeru, i rekao: ‘Šta smatrate da treba uraditi s ovim zarobljenicima?’ Ebu Bekr je rekao: ‘Allahov Poslaniče, oni su sinovi amidža i rodbine. Smatram da bi od njih trebalo uzeti otkup kako bismo se osnažili protiv nevjernika. Možda ih Allah uputi, pa da prime islam.’ Potom je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, upitao: ‘Šta ti veliš, sine Hattabov’? Rekao je: ‘Ne tako mi Allaha, Allahov Poslaniče, ja se ne slažem sa onim što predlaže Ebu Bekr. Ja smatram da treba da nam omogućiš, pa da ih pobijemo. Treba da dozvoliš Aliji da ubije Akila. Da meni dozvoliš pa da ubijem tog i tog (svoga zeta). Oni su, zaista, kolovođe kufra.’ Međutim, Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naginjao je onome što je rekao Ebu Bekr, a ne onome što je Omer rekao. Kada je osvanulo Omer je došao i zatekao Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i Ebu Bekra, kako sjede i plaču. Upitao je: ‘Allahov Poslaniče, reci zbog čega ti i tvoj drug plačete? Pa ako nešto bude za plača, plakat ću i ja, a ako ne, onda ću skupa sa vama plakati, zbog toga što i vi plačete.’ Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je rekao: ‘Plačem zbog prijedloga tvojih drugova da prihvate otkup. Pokazana mi je patnja idolopoklonika bliže od onoga stabla, a stablo je bilo blizu Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Potom je Allah objavio: ‘Nijednom vjerovjesniku nije dopušteno da drži sužnje dok ne izvojuje pobjedu na Zemlji...’, pa sve do ajeta: ‘Sada jedite ono što ste zaplijenili, kao dopušteno i lijepo’, pa im je Allah tako dozvolio ratni plijen.“ Bilježi Muslim.
Alija b. Ebu Talib, radijallahu anhu, rekao je: “Ja ću biti prvi koji će kleknuti pred Milostivim na Sudnjem danu, da mu On presudi.”
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao je u Nedžd jednu izvidničku četu, u kojoj se nalazio Ibn Omer.
Pokazan sam Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, na dan Uhuda, kada sam imao četrnaest godina, pa me nije pustio da učestvujem u bici.
"O Allahov Poslaniče, nisam stigao klanjati ikindiju sve dok Sunce nije gotovo zašlo!" Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaza: "Tako mi Allaha, ni ja nisam klanjao!" Otišli smo u Buthan (medinska dolina), pa je uzeo abdest, a i mi smo se abdestili, zatim je klanjao ikindiju nakon zalaska Sunca, a nakon nje je klanjao akšam.
Ebu Musa, radijallahu anhu, kazivao je: „Krenuli smo sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, u vojni pohod, a bilo nas je šesterica. Imali smo jednu devu na kojoj smo naizmjenično jahali, pa su nam ispucale noge. I moje noge su bile ispucale i nokti mi pootpadali. Omotavali smo noge raznim krpama, pa je ta bitka nazvana Zatur-rika (Bitka u krpama).“ Ebu Burda veli: “Ebu Musa je ovo ispričao, ali kasnije nije volio govoriti o tome, rekavši: ‘Nisam to radio da bih to spominjao’, kao da nije volio da otkriva nešto od svojih dobrih djela.“ (Muttefekun alejhi)
O Sad ibn Muaze, Džennet želim. Gospodara mi Nadrovog (očevog), ja osjećam njegov miris ispod Uhuda.'
"'Ako bih ja živio dok pojedem ove hurme, to bi dugo potrajalo.', pa ih baci, i krenu na neprijatelja, boreći se sve dok ne poginu."
Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prilikom Oslobađanja Meke ušao u Meku, a na glavi je imao šljem. Kada ga je skinuo, došao mu je neki čovjek i rekao: "Ibn Hatal se eno drži za ogrtač Kabe", na šta on reče: "Ubijte ga."
Za vrijeme bitke na Tebuku ljude je pogodila glad pa su rekli: "Allahov Poslaniče, kada bi nam dozvolio da pokoljemo deve i jedemo a iskoristimo i njihov loj. Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem reče: "Učinite tako."
Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, poslao je desetak osoba u izvidnicu i postavi im za emira Asima b. Sabita.
Kopali smo na dan Hendeka, pa smo naišli na tvrd kamen (kojem nisu mogli ništa), pa su došli Vjerovjesniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i rekli mu: 'Ovaj nam se kamen popriječio u hendeku!' A on im rekao je: 'Sići ću ja.'
"Pošto je došao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, iz Pohoda na Tebuk, svijet je izašao pred njega na doček. Ja sam ga dočekao sa djecom kod Senijjetul-vedaa" (Ebu Davud, sa ispravnim senedom). Buharijeva verzija glasi: "Mi smo sa djecom izašli da dočekamo Allahovog Poslanika kod Senijjetul-vedaa."
Džabir b. Abdullah, radijallahu anhu, kazuje: "Moga oca su donijeli pred Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Bio je sav iznakažen. Kad ga staviše pred njega, ja priđoh da mu otkrijem lice, pa mi ljudi to ne dadoše, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Još mu meleki svojim krilima prave hladovinu.'"
"Na dan Hunejna bio sam uz Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Ja i Ebu Sufjan b. el-Haris b. Abdulmuttalib bili smo uz Allahovog Poslanika,s.a.v.s., ne odvajajući se od njega, a on je bio na bijeloj muli. Kada su se sukobili muslimani i idolopoklonici, muslimani su krenuli bježati..."
Od Aiše, r.a., prenosi se da je kazala: "Nakon što se Vjerovjesnik, s.a.v.s., vratio sa Hendeka, odložio oružje i istuširao, dođe mu Džibril, a.s., i kaza: 'Odložio si oružje! Tako mi Allaha, nismo ga odložili, pođi na njih!' Poslanik reče: 'Kuda da idem?' 'Tamo', reče Džibril, pokazujući na stranu gdje se nalazio Benu Kurejza. I Vjerovjesnik, s.a.v.s., pođe na njih." (Zabilježio ga je Buhari.)
Prenosi se od Enesa, radijallahu 'anhu, da je rekao: "Kao da gledam prašinu uzdignutu u sokaku Benu Ganma od Džibrilove povorke kada je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, krenuo prema Benu Kurejza." Bilježi Buhari
"O ensarije! Rekli su: 'Odazivamo se, Allahov Poslaniče.' Rekao je: 'Rekli ste: 'Čovjeka je obuzela ljubav prema njegovom gradu?' Rekli su: 'Da, to se desilo.' Rekao je: 'Ne, nije tako. Allahov rob i poslanik učinio je hidžru Allahu i vama. Ja ću živjeti s vama i umrijeti uz vas.'"
"Sa'd je ranjen u Bici protiv saveznika, pogodio ga je jedan Kurejšija koji se zvao Hibban b. Arika, odnosno Hibban b. Kajs, a vodi porijeklo od Beni Me'is b. Amira b. Luejja. Pogodio ga je baš u središnju venu na ruci, pa je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, postavio šator u džamiji kako bi ga često posjećivao..."
“Borili smo se skupa s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, na Hunejnu. Kad smo se suočili s neprijateljem, krenuo sam naprijed i uspeo se na jedan brežuljak. Tu me je dočekao neki neprijateljski vojnik. Odapeo sam na njega strijelu, pa mi se izgubio iz vida. Ne znam šta je bilo s njim...”
“Ratovali smo uz Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na Hajberu pa smo zaplijenili ratni plijen. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podijelio je dio jednoj grupi, a preostali dio stavio je u ostatak ratnog plijena.”
