Hadis: "Na dan Hunejna bio sam uz Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Ja i Ebu Sufjan b. el-Haris b. Abdulmuttalib bili smo uz Allahovog Poslanika,s.a.v.s., ne odvajajući se od njega, a on je bio na bijeloj muli. Kada su se sukobili muslimani i idolopoklonici, muslimani su krenuli bježati..."

عن أبي الفضل العباس بن عبد المطلب رضي الله عنه قال: شهدت مع رسول الله صلى الله عليه وسلم يوم حُنَيْنٍ، فلَزِمْتُ أنا وأبو سفيان بن الحارث بن عبد المطلب رسول الله صلى الله عليه وسلم فلم نفارقه، ورسول الله صلى الله عليه وسلم على بَغْلَةٍ له بيضاء، فلما التقى المسلمون والمشركون وَلَّى المسلمون مدبرين، فطَفِقَ رسول الله صلى الله عليه وسلم يَرْكُضُ بَغْلَتَهُ قِبَلَ الكفار، وأنا آخِذٌ بلِجامِ بَغْلَةِ رسول الله صلى الله عليه وسلم أَكُفُّها إِرَادَةَ أن لا تُسرع، وأبو سفيان آخِذٌ برِكاب رسول الله صلى الله عليه وسلم فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «أي عباس، نادِ أصحاب السَّمُرَةِ». قال العباس - وكان رجلا صَيِّتًا - فقلت بأعلى صوتي: أين أصحاب السَّمُرَةِ، فوالله لكأن عَطْفَتَهُم حين سمعوا صوتي عَطْفَةَ البقر على أولادها، فقالوا: يا لبيك يا لبيك، فاقتتلوا هم والكفار، والدعوةُ في الأنصار يقولون: يا معشر الأنصار، يا معشر الأنصار، ثم قُصِرَتِ الدعوة على بني الحارث بن الخَزْرَجِ، فنظر رسول الله صلى الله عليه وسلم وهو على بغلته كالمتطاول عليها إلى قتالهم، فقال: «هذا حِينَ حَمِيَ الوَطِيسُ»، ثم أخذ رسول الله صلى الله عليه وسلم حَصَيَاتٍ فرمى بهن وجوه الكفار، ثم قال: «انْهَزَمُوا ورَبَّ مُحَمَّدٍ»، فذهبت أنظر فإذا القتال على هيئته فيما أرى، فوالله ما هو إلا أن رماهم بحَصياته، فما زِلْت أرى حَدَّهُم كَلِيلًا وأمرَهم مُدبرًا.
[صحيح] - [رواه مسلم]

Od Ebul-Fadla el-Abbasa b. Abdulmuttaliba, r.a., prenosi se da je rekao: "Na dan Hunejna bio sam uz Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Ja i Ebu Sufjan b. el-Haris b. Abdulmuttalib bili smo uz Allahovog Poslanika,s.a.v.s., ne odvajajući se od njega, a on je bio na bijeloj muli. Kada su se sukobili muslimani i idolopoklonici, muslimani su krenuli bježati, a Allahov Poslanik, s.a.v.s., počeo je tjerati svoju mulu u pravcu nevjernika, dok sam ja hvatao njene uzde u želji da je zadržim kako ne bi tamo hitala; Ebu Sufjan se držao za uzengije Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Onda je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kazao: 'Abbase, zovi Semurajce (a to su bili oni koji su izvršili prisegu pod drvetom)!'" Abbas, koji je bio izuzetno jakog i prodornog glasa, kazuje: "Zavikao sam iz sveg glasa: 'Gdje su Semurajci!' Tako mi Allaha, kao da ih je to toliko dirnulo kada su čuli moj glas da su pohrlili kao kada krava hrli za svojom teladi. Povikaše: 'Odazivamo ti se, odazivamo ti se!' Tako su se sukobili sa nevjernicima, a onda je uslijedio poziv i ensarijama: 'Ensarije! Ensarije!' Potom se poziv sveo na pripadnike plemena Benul-Haris b. el-Hazredž. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je sa svoje mule, uzdignut nad njom, gledao borbu, pa je kazao: 'Ovako izgleda kada se rasplamsa borba!' Zatim je Allahov Poslanik, s.a.v.s., uzeo šaku kamenčića, bacio ih u lice nevjernika, a onda je kazao: 'Pobjeđeni su, tako mi Gospodara Muhammeda!' Otišao sam gledati bitku u kojoj se borba, kako je meni izgledalo, odvijala istom žestinom, ali, tako mi Allaha, tek što je Poslanik, s.a.v.a., na njih bacio svoje kamenčiće, neprestano sam gledao kako njihova oštrina slabi i kako se povlače i bježe."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]

Objašnjenje

Od Ebul-Fadla el-Abbasa b. Abdulmuttaliba, r.a., prenosi se da je rekao: "Na dan Hunejna bio sam uz Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Ja i Ebu Sufjan b. el-Haris b. Abdulmuttalib bili smo uz Allahovog Poslanika,s.a.v.s., ne odvajajući se od njega, a on je bio na bijeloj muli. Kada su se sukobili muslimani i idolopoklonici, muslimani su krenuli bježati, a Allahov Poslanik, s.a.v.s., počeo je tjerati svoju mulu u pravcu nevjernika, dok sam ja hvatao njene uzde u želji da je zadržim kako ne bi tamo hitala; Ebu Sufjan se držao za uzengije Allahovog Poslanika, s.a.v.s. Onda je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kazao: 'Abbase, zovi Semurajce!'" Oni su dobili ime po drvetu "semura", pošto su pod njim na Hudejbiji dali prisegu Allahovom Poslaniku, šeste godine po Hidžri. Abbas, koji je bio izuzetno jakog i prodornog glasa, kazuje: "Zavikao sam iz sveg glasa: 'Gdje su Semurajci!' Tako mi Allaha, kao da ih je to toliko dirnulo kada su čuli moj glas da su pohrlili kao kada krava hrli za svojom teladi. Povikaše: 'Odazivamo ti se, odazivamo ti se!' Tako su se sukobili sa nevjernicima, a onda je uslijedio poziv i ensarijama: 'Ensarije! Ensarije!' Potom se poziv sveo na pripadnike plemena Benul-Haris b. el-Hazredž. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je sa svoje mule, uzdignut nad njom, gledao borbu, pa je kazao: 'Ovako izgleda kada se rasplamsa borba!' Zatim je Allahov Poslanik, s.a.v.s., uzeo šaku kamenčića, bacio ih u lice nevjernika, a onda je kazao: 'Pobjeđeni su, tako mi Gospodara Muhammeda!' Otišao sam gledati bitku u kojoj se borba, kako je meni izgledalo, odvijala istom žestinom, ali, tako mi Allaha, tek što je Poslanik, s.a.v.a., na njih bacio svoje kamenčiće, neprestano sam gledao kako njihova oštrina slabi i kako se povlače i bježe." Eto tako su poraženi nevjernici.