عن جابر رضي الله عنه قال: إنا كنا يوم الخندق نحفر فعَرَضَتْ كُدْيَةٌ شديدة، فجاؤوا إلى النبي صلى الله عليه وسلم فقالوا: هذه كُدْيَةٌ عَرَضَتْ في الخندق. فقال: «أنا نازل» ثم قام، وبطنه مَعْصوبٌ بحَجَرٍ، ولبثنا ثلاثة أيام لا نذوق ذواقًا، فأخذ النبي صلى الله عليه وسلم المِعْوَلَ، فضرب فعاد كَثِيبًا أَهْيَلَ أو أَهْيَمَ، فقلت: يا رسول الله ائْذَنْ لي إلى البيت، فقلت لامرأتي: رأيتُ بالنبي صلى الله عليه وسلم شيئًا ما في ذلك صبرٌ فعندك شيء؟ فقالت: عندي شَعِيرٌ وعَنَاقٌ، فذبحتِ العَنَاقَ وطَحَنَتِ الشعيرُ حتى جعلنا اللحمَ في البُرْمَةِ، ثم جِئْتُ النبي صلى الله عليه وسلم والعَجِينُ قد انْكَسَرَ، والبُرْمَةُ بين الأَثَافِي قد كادت تَنْضِجُ، فقلت: طُعَيْمٌ لي فقم أنت يا رسول الله ورجل أو رجلان، قال: «كم هو»؟ فذكرت له، فقال: «كثيرٌ طيبٌ قل لها لا تَنْزِعِ البُرْمَةَ، ولا الخبز من التَّنُّورِ حتى آتي» فقال: «قوموا»، فقام المهاجرون والأنصار، فدخلت عليها فقلت: وَيْحَك قد جاء النبي صلى الله عليه وسلم والمهاجرون والأنصار ومن معهم! قالت: هل سألك؟ قلت: نعم، قال: «ادخلوا ولا تَضَاغَطُوا» فجعل يكسر الخبز، ويجعل عليه اللحم، ويُخَمِّرُ البُرْمَةَ والتَّنُّورَ إذا أخذ منه، ويقرب إلى أصحابه ثم يَنْزِعُ، فلم يزل يكسر ويَغْرِفُ حتى شَبِعُوا، وبقي منه، فقال: «كُلِي هذا وأَهْدِي، فإن الناس أصابتهم مَجَاعَةٌ».
وفي رواية قال جابر: لما حفر الخَنْدَقَ رأيت بالنبي صلى الله عليه وسلم خَمَصًا، فانْكَفَأْتُ إلى امرأتي، فقلت: هل عندك شيء؟ فإني رأيت برسول الله صلى الله عليه وسلم خَمَصًا شديدًا، فأخرجت إلي جِرَابًا فيه صاع من شعير، ولنا بهيمة دَاجِنٌ فذبحتها، وطحنت الشعير، ففرغت إلى فراغي، وقَطَّعْتُهَا في بُرْمَتِهَا، ثم وَلَّيْتُ إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم فقالت: لا تفضحني برسول الله صلى الله عليه وسلم ومن معه، فجئته فسَارَرْتُه، فقلت: يا رسول الله، ذبحنا بهيمة لنا، وطحنت صاعًا من شعير، فتعال أنت ونفر معك، فصاح رسول الله صلى الله عليه وسلم فقال: «يا أهل الخندق: إن جابرًا قد صنع سُؤْرًا فَحَيَّهَلا بكم» فقال النبي صلى الله عليه وسلم : «لا تنزلن بُرْمَتِكُم ولا تَخْبِزَنَّ عَجِينَكُم حتى أَجِيء» فجئت وجاء النبي صلى الله عليه وسلم يقدم الناس، حتى جئت امرأتي، فقالت: بك وبك! فقلت: قد فعلت الذي قلت. فأخرجت عجينًا، فبَسَقَ فيه وبَارَكَ، ثم عمد إلى بُرْمَتِنَا فبَصَقَ وبَارَكَ، ثم قال: «ادعي خَابِزَةً فلتَخْبِزْ معك، واقْدَحِي من بُرْمَتِكُم، ولا تنزلوها» وهم ألف، فأقسم بالله لأكلوا حتى تركوه وانحرفوا، وإن بُرْمَتَنَا لتَغِطُّ كما هي، وإن عَجِينَنَا ليُخْبَزُ كما هو.
[صحيح] - [متفق عليه]
المزيــد ...
Od Džabira, radijallahu 'anhu, prenosi se da je rekao: "Kopali smo na dan Hendeka, pa smo naišli na tvrd kamen (kojem nisu mogli ništa), pa su došli Vjerovjesniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i rekli mu: 'Ovaj nam se kamen popriječio u hendeku!' A on im rekao je: 'Sići ću ja.' Zatim je ustao, a za stomak mu je bio vezan kamen, jer tri dana nismo ništa okusili, pa je uzeo kramp i udario njime i on se (kamen u hendeku) sav izmrvi. Rekao sam: 'O Allahov Poslaniče, dozvoli mi da odem kući! ' Rekao sam potom svojoj ženi: 'Vidio sam na Vjerovjesniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, nešto na šta se više nije moguće strpiti, mora da kod tebe ima nešto!' Rekla je: 'Imam ječma i jare.' Pa sam zaklao jare i samljeo ječam. Stavili smo meso u lonac i onda sam došao Vjerovjesniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, dok je tijesto već bilo pečeno, a lonac na kamenju skoro prokuhao. Rekao sam: 'Imam nešto malo jela, pa pođi ti, Allahov Poslaniče, i s tobom jedan ili dvojica!' A on mi reče: 'Koliko imaš?' Pa sam mu rekao, na šta on reče: 'Dosta, i dobro; reci joj neka ne skida lonac i kruh s vatre dok ne dođem!' Zatim je rekao: 'Pođite!' Pa su muhadžiri i ensarije pošli. Ušao sam kod nje i rekao joj: 'Teško tebi. Došao je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, muhadžiri, i ensarije, i ostali. Rekla je: 'Je li te pitao?' Rekao sam: 'Da!' On im rekao je: 'Uđite i ne gurajte se!' Tada je počeo lomiti kruh i stavljati meso na njega pokrivajući lonac i pećnicu kada bi izvadio. Donosio bi ashabima da jedu, zatim bi se povratio (ponovo lomio hljeb i vadio meso), i tako, sve dok se nisu svi najeli, a nešto je i ostalo. Tada je rekao (mojoj ženi): 'Ti pojedi ovo, a pokloni i drugome, jer je ljude zadesila glad.'" U drugom predanju stoji: "Kada se kopao hendek, vidio sam da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, jako gladan. Otišao sam svojoj ženi i upitao je: 'Imaš li nešto (za jesti), jer sam na Allahovom Poslaniku primijetio veliku glad!' Žena je iznijela posudu, u kojoj je bio jedan sa' ječma, a imao sam kod kuće i jedno jare, pa sam ga zaklao, a ona je samljela ječam. Završila je svoj posao istovremeno kad sam i ja završio svoj, a onda sam ja iskomadao meso u ćup. Zatim sam krenuo Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, a ona mi je rekla: 'Nemoj me sramotiti pred Allahovim Poslanikom, i onima koji su s njim!' Došao sam Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i rekao mu tiho: 'O Allahov Poslaniče, zaklali smo jedno naše jare i samljeo sam jedan sa' ječma, pa dođi ti i jedna grupa s tobom!' Tada je Allahov Poslanik,sallallahu 'alejhi ve sellem, pozvao glasno: 'O, vi u Hendeku, Džabir nam je napravio gozbu, pa dođite svi.' Tada je Vjerovjesnik rekao: 'Nemojte skidati ćup i nemojte mijesiti tijesto dok ja ne dođem!' Došli smo ja i Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, prije ostalih. Kada sam došao ženi, rekla mi je: 'Bježi, bježi!' Rekao sam: 'Uradio sam ono što si ti rekla!' Ona je izvadila tijesto, a on, sallallahu 'alejhi ve sellem, pljunuo je u njega i poželio berićet, a onda je otišao do ćupa, pljunuo u njega i zamolio za berićet, a zatim rekao je: 'Pozovi jednu kuharicu neka s tobom mijesi tijesto i zahvati kutlačom iz ćupa i nemojte ga skidati s vatre.' A bilo ih je hiljadu, kunem se Allahom, da su svi jeli i otišli, a naš ćup je ključao kao i prije, a tijesto je ostalo kao što je i bilo.'"
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]
Džabir, radijallahu 'anhu, kazivao je da su oni kopali rov na dan Hendeka, oko Medine, kako bi ih taj rov odvojio od neprijatelja. Naišli su na tvrd kamen kojem nisu mogli ništa, pa su došli Vjerovjesniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i žaleći mu se. Rekli su da su naišli na kamen kojeg zbog tvrdoće nisu mogli razbiti. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, spustio se u kanal, a za stomak mu je bio vezan kamen, jer je bio veoma gladan. Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, uzeo je kramp i udario njime po kamenu koji se rasuo. Rekao je Džabir: "Otišao sam do svoje kuće i suprugu upitao da li ima nešto od hrane?" Obavijestio ju je o stanju gladi u kojem je bio Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem. Tada je njegova supruga izvadila kožnu posudu u kojoj je bio ječam, a imali su i jare koje su zaklali. Ona je skuhala ječam, a meso stavila u lonac od kamena. Džabir je otišao Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i u tajnosti mu kazao da ima malo hrane koju je za njega spremio, ali da ta količina neće moći biti svima koji su sa njim. Zatražio je da on i neki njegovi drugovi dođu. Međutim, on je pozvao sve prisutne i kazao da je Džabir spremio hranu, te ih pozvao da požure. Poslije je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, otišao do Džabira, tražio tijesto u kojeg je radi berićeta pljucno, a također pljucnuo i u lonac. Ovo je posebnost i berićet Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Zatražio je da pozove nekog da pomoge Džabirovoj ženi u pripremi hrane. Došlo je mnogo ljudi, svi su jeli, a hrane je bilo kao na početku. Lonac je vrio, a tijesto se mjesilo, kao da ga nije nestajalo.