Hadis: "'Ako bih ja živio dok pojedem ove hurme, to bi dugo potrajalo.', pa ih baci, i krenu na neprijatelja, boreći se sve dok ne poginu."

عن أنس رضي الله عنه قال: انطلق رسول الله صلى الله عليه وسلم وأصحابه حتى سبقوا المشركين إلى بدر، وجاء المشركون، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «لا يقدمن أحد منكم إلى شيء حتى أكون أنا دونه»، فدنا المشركون، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «قوموا إلى جنة عرضها السماوات والأرض» قال: يقول عمير بن الحمام الأنصاري رضي الله عنه : يا رسول الله، جنة عرضها السماوات والأرض؟ قال: «نعم» قال: بخ بخ ؟ فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «ما يحملك على قولك بخ بخ؟» قال: لا والله يا رسول الله إلا رجاء أن أكون من أهلها، قال: «فإنك من أهلها» فأخرج تمرات من قرنه، فجعل يأكل منهن، ثم قال: لئن أنا حييت حتى آكل تمراتي هذه إنها لحياة طويلة، فرمى بما كان معه من التمر، ثم قاتلهم حتى قتل.
[صحيح] - [رواه مسلم]

Enes, radijallahu 'anhu, pripovijeda i kaže: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ashabi krenuli su da preteknu mušrike na Bedru a mušrici su došli. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Neka ni jedan od vas ne počinje ništa bez mene lično.' Mušrici se približiše, pa Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Krenite u Džennet, čija je širina kao širina nebesa i Zemlje.' Tada je 'Umejr El-Hamam el-Ensari, radijallahu 'anhu, rekao: 'O Allahov Poslaniče, zar u Džennet čija je širina kao nebesa i Zemlja?' Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Da.' A 'Umejr reče: 'Behin beh' (u značenju divno). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Šta te je navelo da kažeš behin beh' Reče: 'Allahov Poslaniče, tako mi Allaha, nije me ništa drugo navelo da to govorim do nada da budem jedan od stanovnika tog Dženneta.' Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Ti si zaista njegov stanovnik.' 'Umejr istrese nekoliko hurmi iz bisaga, pa ih poče jesti, a zatim reče: 'Ako bih ja živio dok pojedem ove hurme, to bi dugo potrajalo', pa ih baci, i krenu na neprijatelja, boreći se sve dok ne pogibe."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]

Objašnjenje

Enes, radijallahu 'anhu, pripovijeda da su Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ashabi izišli iz Medine s ciljem da preteknu karavanu Ebu Sufjana koja je dolazila iz Šama i išla prema Mekki. Oni nisu došli s ciljem da se bore, ali je Allah dao da se oni susretnu sa svojim neprijateljima, bez dogovorenog plana, pa je zbog toga iz te bitke izostao veliki broj ashaba, ali ih Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zbog toga nije osudio niti kritikovao. Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stigao, odsjeo je sa svojim ashabima na Bedru prije nego su odsjeli kurejšijskij nevjernici, pa kada su oni stigli, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Neka ni jedan od vas ne počinje ništa bez mene lično.' Tj. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio je da ashabi bilo šta rade, sve dok on ne bude njima najbliži, kako ne bi izostala neka korist za koju oni ne znaju. Zatim je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: 'Krenite u Džennet, čija je širina kao širina nebesa i Zemlje.' Tj. Požurite i ne kasnite u svom trudu na Allahovom putu, jer je rezultat toga Džennet koji je prostran koliko su prostrani nebesa i Zemlja. Ovo je kazao kao vid podsticaja na borbu protiv nevjernika. Tada je 'Umejr El-Humam el-Ensari, radijallahu 'anhu, rekao: 'O Allahov Poslaniče, zar u Džennet čija je širina kao nebesa i Zemlja.' Resul, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Da.' A 'Umejr reče: 'Behin beh' (u značenju veličanja toga). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Šta te je navelo da kažeš behin beh'? Tj. Šta je razlog ta kažeš te riječi, da li je to strah? On reče: 'Allahov Poslaniče, tako mi Allaha, nije me ništa drugo navelo da to govorim do nada da budem jedan od stanovnika tog Dženneta.' Tj. razlog zbog kojeg sam to rekao jeste moja želja da budem džennetlija. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Ti si zaista njegov stanovnik.' Ovo je bila radosna vijest koju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao svojim ashabima kako bi se oni što više potrudili. Kada je 'Umejr b. Humam, radijallahu 'anhu, čuo ovu radosnu vijest od onoga ko je iskren i kome se vjeruje, koji ne govori po svome nahođenju, istresao je nekoliko hurmi iz bisaga, pa ih poče jesti, a zatim reče: 'Ako bih ja živio dok pojedem ove hurme, to bi dugo potrajalo', pa ih baci, i krenu na neprijatelja, boreći se sve dok nije poginu, Allah bio zadovljan njime.