عن أبي ذر رضي الله عنه:
عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِيمَا رَوَى عَنِ اللهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى أَنَّهُ قَالَ: «يَا عِبَادِي إِنِّي حَرَّمْتُ الظُّلْمَ عَلَى نَفْسِي، وَجَعَلْتُهُ بَيْنَكُمْ مُحَرَّمًا، فَلَا تَظَالَمُوا، يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ ضَالٌّ إِلَّا مَنْ هَدَيْتُهُ، فَاسْتَهْدُونِي أَهْدِكُمْ، يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ جَائِعٌ إِلَّا مَنْ أَطْعَمْتُهُ، فَاسْتَطْعِمُونِي أُطْعِمْكُمْ، يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ عَارٍ إِلَّا مَنْ كَسَوْتُهُ، فَاسْتَكْسُونِي أَكْسُكُمْ، يَا عِبَادِي إِنَّكُمْ تُخْطِئُونَ بِاللَّيْلِ وَالنَّهَارِ وَأَنَا أَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا فَاسْتَغْفِرُونِي أَغْفِرْ لَكُمْ، يَا عِبَادِي إِنَّكُمْ لَنْ تَبْلُغُوا ضَرِّي فَتَضُرُّونِي، وَلَنْ تَبْلُغُوا نَفْعِي فَتَنْفَعُونِي، يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَإِنْسَكُمْ وَجِنَّكُمْ كَانُوا عَلَى أَتْقَى قَلْبِ رَجُلٍ وَاحِدٍ مِنْكُمْ مَا زَادَ ذَلِكَ فِي مُلْكِي شَيْئًا، يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَإِنْسَكُمْ وَجِنَّكُمْ كَانُوا عَلَى أَفْجَرِ قَلْبِ رَجُلٍ وَاحِدٍ مَا نَقَصَ ذَلِكَ مِنْ مُلْكِي شَيْئًا، يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَإِنْسَكُمْ وَجِنَّكُمْ قَامُوا فِي صَعِيدٍ وَاحِدٍ فَسَأَلُونِي فَأَعْطَيْتُ كُلَّ إِنْسَانٍ مَسْأَلَتَهُ مَا نَقَصَ ذَلِكَ مِمَّا عِنْدِي إِلَّا كَمَا يَنْقُصُ الْمِخْيَطُ إِذَا أُدْخِلَ الْبَحْرَ، يَا عِبَادِي إِنَّمَا هِيَ أَعْمَالُكُمْ أُحْصِيهَا لَكُمْ ثُمَّ أُوَفِّيكُمْ إِيَّاهَا، فَمَنْ وَجَدَ خَيْرًا فَلْيَحْمَدِ اللهَ، وَمَنْ وَجَدَ غَيْرَ ذَلِكَ فَلَا يَلُومَنَّ إِلَّا نَفْسَهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2577]
المزيــد ...
Od Ebu Zerra, radijallahu anhu, prenosi se
da je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, prenoseći to od svog Gospodara rekao: "O Moji robovi, Ja Sam Sebi nasilje zabranio, a zabranio Sam ga i među vama, pa nemojte ga međusobno činiti. O Moji robovi, svi ste vi zalutali, osim onoga koga Ja uputim, pa tražite od Mene uputu, Ja ću vas uputiti. O Moji robovi, svi ste vi gladni, osim onoga koga Ja nahranim, pa od Mene tražite da vas nahranim, Ja ću vas nahraniti. O Moji robovi, svi ste vi neodjeveni, osim onoga koga Ja odjenem, pa od Mene tražite da vas odjenem, Ja ću vas odjenuti. O Moji robovi, vi danju i noću griješite, a Ja Sam onaj koji sve grijehe prašta, pa od Mene tražite da vam oprostim, Ja ću vam oprostiti. O Moji robovi, vi nikada ne možete doći do onoga čime biste Meni štetu nanijeli, pa da Mi je nanesete, niti ikada možete doći do onoga što će Meni korist donijeti, pa da Mi je donesete. O Moji robovi, kada bi svi ljudi i džini, od prvog do posljednjeg, bili toliko bogobojazni kao najbogobojazniji među, to ne bi nimalo uvećalo Moju vlast. O robovi Moji, kada bi svi ljudi i džini, od prvog do posljednjeg, bili toliko pokvareni, kao što je najpokvareniji među vama, to ništa nebi umanjilo Moju vlast! O robovi Moji, kada bi se svi ljudi i džini, od prvog do posljednjeg, okupili na jednom mjestu, pa od Mene zatražili sve što žele, a zatim Ja svakom od njih dao ono što je tražio, to nebi umanjilo ono što Ja posjedujem ni onoliko koliko bi umočena igla u more umanjila vodu! O robovi Moji, sve zavisi od toga šta ste uradili, u Mene je sačuvano i prebrojano sve i Ja ću po zaslugama nagraditi. Prema tome, ko nađe dobro i nagradu nek Allahu zahvali, a ko nađe kaznu i zlo, neka ne kori nikoga drugog osim samoga sebe.
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim] - [صحيح مسلم - 2577]
Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nam skreće pažnju da je Uzvišeni Allah Sebi zabranio nepravdu, te ju je učinio zabranjenom i među Svojim robovima, pa nemojte jedan drugom nepravdu činiti. Također, obavijestio nas je Allah i da su svi Njegovi robovi u zabludi osim onih kojima On podari da kroče pravim putem. Ko bude tražio od Allaha da ga uputi na pravi put, Allah će ga uputiti. Osim toga, svi su ljudi siromašni i u nužnoj potrebi za Allahom u svim stvarima. U skladu s tim, ko zatraži od Allaha da mu ispuni neku potrebu, On će mu je ispuniti. Allah nam kazuje i da Njegovi robovi čine grijehe danonoćno, a On im oprašta kada Ga oni zamole da im oprosti. Osim toga, oni ne mogu ničim da Allahu naštete ili da Mu kakvu korist pribave. Kada bi svi ljudi imali srce najbogobojaznijeg čovjeka to ništa ne bi uvećalo Allahovo vlasništvo. Također, kada bi svi ljudi imali srce najpokvarenijeg čovjeka to ništa ne bi umanjilo Allahovu vlast. Svi su ljudi, naime, slabići i u izuzetnoj potrebi za Uzvišenim Allahom u svakom vremenu i mjestu, a On je neovisan o bilo kome. Kada bi svi ljudi, i prvi i posljednji i ljudi i džini, stali na jedno mjesto, pa Allahu dovu uputili, On bi im svima udovoljio i to ne bi umanjilo ono što je kod Njega ni onoliko koliko oduzme od mora igla kada se u njega zamoči. To sve ukazuje na potpunu neovisnost Allaha Uzvišenog.
Iz ovog hadisa također zaključujemo da Uzvišeni čuva i prebrojava sva djela koja Njegovi robovi čine, te će ih za njih obračunati na Sudnjem danu. Ko nađe dobro i nagradu nek Allahu zahvali na uspjehu u pokornosti Njemu Uzvišenom, a ko nađe kao nagradu kaznu i zlo, neka ne kori nikoga osim svoje duše koja ga je navodila na zlo.