التصنيف: Akida (nauka o vjerovanju) .
+ -

عن أبي ذر رضي الله عنه:
عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِيمَا رَوَى عَنِ اللهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى أَنَّهُ قَالَ: «يَا عِبَادِي إِنِّي حَرَّمْتُ الظُّلْمَ عَلَى نَفْسِي، وَجَعَلْتُهُ بَيْنَكُمْ مُحَرَّمًا، فَلَا تَظَالَمُوا، يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ ضَالٌّ إِلَّا مَنْ هَدَيْتُهُ، فَاسْتَهْدُونِي أَهْدِكُمْ، يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ جَائِعٌ إِلَّا مَنْ أَطْعَمْتُهُ، فَاسْتَطْعِمُونِي أُطْعِمْكُمْ، يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ عَارٍ إِلَّا مَنْ كَسَوْتُهُ، فَاسْتَكْسُونِي أَكْسُكُمْ، يَا عِبَادِي إِنَّكُمْ تُخْطِئُونَ بِاللَّيْلِ وَالنَّهَارِ وَأَنَا أَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا فَاسْتَغْفِرُونِي أَغْفِرْ لَكُمْ، يَا عِبَادِي إِنَّكُمْ لَنْ تَبْلُغُوا ضَرِّي فَتَضُرُّونِي، وَلَنْ تَبْلُغُوا نَفْعِي فَتَنْفَعُونِي، يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَإِنْسَكُمْ وَجِنَّكُمْ كَانُوا عَلَى أَتْقَى قَلْبِ رَجُلٍ وَاحِدٍ مِنْكُمْ مَا زَادَ ذَلِكَ فِي مُلْكِي شَيْئًا، يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَإِنْسَكُمْ وَجِنَّكُمْ كَانُوا عَلَى أَفْجَرِ قَلْبِ رَجُلٍ وَاحِدٍ مَا نَقَصَ ذَلِكَ مِنْ مُلْكِي شَيْئًا، يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَإِنْسَكُمْ وَجِنَّكُمْ قَامُوا فِي صَعِيدٍ وَاحِدٍ فَسَأَلُونِي فَأَعْطَيْتُ كُلَّ إِنْسَانٍ مَسْأَلَتَهُ مَا نَقَصَ ذَلِكَ مِمَّا عِنْدِي إِلَّا كَمَا يَنْقُصُ الْمِخْيَطُ إِذَا أُدْخِلَ الْبَحْرَ، يَا عِبَادِي إِنَّمَا هِيَ أَعْمَالُكُمْ أُحْصِيهَا لَكُمْ ثُمَّ أُوَفِّيكُمْ إِيَّاهَا، فَمَنْ وَجَدَ خَيْرًا فَلْيَحْمَدِ اللهَ، وَمَنْ وَجَدَ غَيْرَ ذَلِكَ فَلَا يَلُومَنَّ إِلَّا نَفْسَهُ».

[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2577]
المزيــد ...

Од Ебу Зерра, Аллах био задовољан њиме, се преноси
да је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи то од свог Господара рекао: „О Моји робови, Ја Сам Себи насиље забранио, а забранио Сам га и међу вама, па немојте га међусобно чинити. О Моји робови, сви сте ви залутали, осим онога кога Ја упутим, па тражите од Мене упуту, Ја ћу вас упутити. О Моји робови, сви сте ви гладни, осим онога кога Ја нахраним, па од Мене тражите да вас нахраним, Ја ћу вас нахранити. О Моји робови, сви сте ви неодевени, осим онога кога Ја оденем, па од Мене тражите да вас оденем, Ја ћу вас оденути. О Моји робови, ви дању и ноћу грешите, а Ја Сам онај који све грехе прашта, па од Мене тражите да вам опростим, Ја ћу вам опростити. О Моји робови, ви никада не можете доћи до онога чиме бисте Мени штету нанели, па да Ми је нанесете, нити икада можете доћи до онога што ће Мени корист донети, па да Ми је донесете. О Моји робови, када би сви људи и џини, од првог до последњег, били толико богобојазни као најбогобојазнији међу вама, то не би нимало увећало Моју власт. О робови Моји, када би сви људи и џини, од првог до последњег, били толико покварени, као што је најпокваренији међу вама, то ништа не би умањило Моју власт! О робови Моји, када би се сви људи и џини, од првог до последњег, окупили на једном месту, па од Мене затражили све што желе, а затим Ја сваком од њих дао оно што је тражио, то не би умањило оно што Ја поседујем ни онолико колико би умочена игла у море умањила воду! О робови Моји, све зависи од тога шта сте урадили, у Мене је сачувано и пребројано све и Ја ћу по заслугама наградити. Према томе, ко нађе добро и награду нек Аллаху захвали, а ко нађе казну и зло, нека не кори никога другог осим самога себе.

[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2577]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам скреће пажњу да је Узвишени Аллах забранио Себи неправду, те ју је учинио забрањеном и Својим робовима, па немојте један другоме неправду чинити. Такође, обавестио нас је Узвишени Аллах и да су сви Његови робови у заблуди осим оних којима Он подари да кроче правим путем. Ко буде тражио од Аллаха да га упути на Прави пут, Аллах ће га упутити. Осим тога, сви су људи сиромашни и у нужној потреби за Аллахом у свим стварима. У складу са тим, ко затражи од Аллаха да му испуни неку потребу, Он ће му је испунити. Аллах нам казује и да Његови робови чине грехе даноноћно, а Он им опрашта када Га они замоле да им опрости. Осим тога, они не могу ничим да Аллаху наштете или да Му какву корист прибаве. Када би сви људи имали срце најбогобојазнијег човека то ништа не би увећало Аллахову власт. Такође, када би сви људи имали срце најпокваренијег човека то ништа не би умањило Аллахову власт. Сви су људи слабићи и у потреби за Узвишеним Аллахом у сваком времену и месту, а Он је независан о било коме. Када би сви људи и џинни, од првог до задњег, стали на једно место, па Аллаху дову упутили, Он би им свима удовољио и то не би умањило оно што је код Њега ни онолико колико одузме игла од мора када се у њега замочи. То све указује на потпуну независност Аллаха Узвишеног.
Из овог хадиса такође закључујемо да Узвишени чува и пребројава сва дела која Његови робови чине, те ће их за њих обрачунати на Судњем дану. Ко нађе добро и награду нек Аллаху захвали на успеху у покорности Њему Узвишеном, а ко нађе казну и зло, нека не кори никога осим своје душе која га је наводила на зло.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية البنغالية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Tamil Burmese Thai German Japanese بشتو Assamese Albanian السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الطاجيكية Kinyarwanda الرومانية المجرية التشيكية Malagasy Italian Oromo Kannada Azeri الأوزبكية الأوكرانية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Овај хадис у којем Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преноси од Аллаха назива се хадис кудсијј или хадис илахи (божански хадис). То је онај хадис чији су изрази и значења од Узвишеног Аллаха, с тим што нема оних карактеристика по којима је Часни Кур'ан специфичан као што је чињење ибадета његовим учењем, обавезност правне чистоће да би се додирнуо, изазовност свим људима и тако даље.
  2. Какво год знање и упуту људи постигли, то им је Узвишени Аллах подарио.
  3. Свако добро које човек постигне, Аллах је Тај који му га је омогућио; а свако зло које човека задеси, то је од њега самога и од његових страсти.
  4. Ко чини добро, чини га јер му је Узвишени Аллах олакшао и имаће награду за њега па нека се Узвишеном захвали. С друге стране, ко чини какво зло, нека не кори никога осим самога себе.
المزيد