عن عمر بن الخطاب رضي الله عنه قال:
بَيْنَمَا نَحْنُ عِنْدَ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ذَاتَ يَوْمٍ إِذْ طَلَعَ عَلَيْنَا رَجُلٌ شَدِيدُ بَيَاضِ الثِّيَابِ، شَدِيدُ سَوَادِ الشَّعَرِ، لَا يُرَى عَلَيْهِ أَثَرُ السَّفَرِ، وَلَا يَعْرِفُهُ مِنَّا أَحَدٌ، حَتَّى جَلَسَ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَأَسْنَدَ رُكْبَتَيْهِ إِلَى رُكْبَتَيْهِ، وَوَضَعَ كَفَّيْهِ عَلَى فَخِذَيْهِ، وَقَالَ: يَا مُحَمَّدُ، أَخْبِرْنِي عَنِ الْإِسْلَامِ، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْإِسْلَامُ أَنْ تَشْهَدَ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ، وَتُقِيمَ الصَّلَاةَ، وَتُؤْتِيَ الزَّكَاةَ، وَتَصُومَ رَمَضَانَ، وَتَحُجَّ الْبَيْتَ إِنِ اسْتَطَعْتَ إِلَيْهِ سَبِيلًا» قَالَ: صَدَقْتَ، قَالَ: فَعَجِبْنَا لَهُ، يَسْأَلُهُ وَيُصَدِّقُهُ، قَالَ: فَأَخْبِرْنِي عَنِ الْإِيمَانِ، قَالَ: «أَنْ تُؤْمِنَ بِاللهِ، وَمَلَائِكَتِهِ، وَكُتُبِهِ، وَرُسُلِهِ، وَالْيَوْمِ الْآخِرِ، وَتُؤْمِنَ بِالْقَدَرِ خَيْرِهِ وَشَرِّهِ» قَالَ: صَدَقْتَ، قَالَ: فَأَخْبِرْنِي عَنِ الْإِحْسَانِ، قَالَ: «أَنْ تَعْبُدَ اللهَ كَأَنَّكَ تَرَاهُ، فَإِنْ لَمْ تَكُنْ تَرَاهُ فَإِنَّهُ يَرَاكَ» قَالَ: فَأَخْبِرْنِي عَنِ السَّاعَةِ، قَالَ: «مَا الْمَسْؤُولُ عَنْهَا بِأَعْلَمَ مِنَ السَّائِلِ» قَالَ: فَأَخْبِرْنِي عَنْ أَمَارَتِهَا، قَالَ: «أَنْ تَلِدَ الْأَمَةُ رَبَّتَهَا، وَأَنْ تَرَى الْحُفَاةَ الْعُرَاةَ الْعَالَةَ رِعَاءَ الشَّاءِ يَتَطَاوَلُونَ فِي الْبُنْيَانِ» قَالَ: ثُمَّ انْطَلَقَ، فَلَبِثْتُ مَلِيًّا ثُمَّ قَالَ لِي: «يَا عُمَرُ، أَتَدْرِي مَنِ السَّائِلُ؟» قُلْتُ: اللهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ، قَالَ: «فَإِنَّهُ جِبْرِيلُ، أَتَاكُمْ يُعَلِّمُكُمْ دِينَكُمْ».
المزيد
Омер ибнул-Хаттаб, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
„Једног дана, док смо седели код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појави се човек у сасвим белом оделу, изразито црне косе, без трагова путовања на себи и нико од нас га није познавао. Седе до Аллаховог Посланика и прислони своја колена уз његова, своје руке спусти на бутине и рече: ‘О Мухаммеде, обавести ме шта је ислам!?’ Аллахов Посланик му рече: ‘Ислам је да сведочиш да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов посланик; да обављаш молитву, дајеш зекат, постиш месец рамазан и да обавиш хаџ (ходочашће у Меки), ако будеш у могућности.’ Тада рече непознати човек: ‘Истину си рекао!’" Омер каже: „Ми се зачудисмо, пита га, а затим му потврђује?" „Након тога човек поново упита: 'Обавести ме шта је то иман (веровање)!?’ Аллахов Посланик, одговори: ‘Иман је да верујеш у Аллаха, у Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан, и да верујеш у Аллахову одредбу, доброг и лошег.’ Човек опет рече: ‘Истину си рекао!' Затим опет рече: 'Обавести ме шта је одличност у веровању (ихсан)!?’ Аллахов Посланик му одговори: ‘Одличност у веровању (ихсан, перфекционизам) је да робујеш Аллаху као да Га видиш, јер ако ти Њега не видиш Он тебе види.’ ‘Обавести ме када ће бити Судњи дан.’ Аллахов Посланик одговори: ‘Онај кога питаш о томе не зна ништа више од оног који пита.’ Непознати човек упита: ‘Па обавести ме о предзнацима Судњег дана.’ Аллахов Посланик одговори: ‘Предзнаци Судњег дана су: да робиња роди себи господарицу, и да видиш голе, босе и сиромашне чобане како се надмећу у градњи високих зграда.’ Омер каже: ‘Затим непознати човек оде, а ја се мало задржах и Аллахов Посланик ме упита: ‘Омере, знаш ли ко је био онај човек!?’ Ја рекох: ‘Аллах и Његов Посланик то најбоље знају.’ Он онда рече: ’То је био анђео Џибрил (Габријел), дошао је да вас подучи вашој вери.'”
