عَنْ أَبِي الحَوْرَاءِ السَّعْدِيِّ قَالَ: قُلْتُ لِلْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ رضي الله عنهما: مَا حَفِظْتَ مِنْ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ؟ قَالَ: حَفِظْتُ مِنْ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«دَعْ مَا يَرِيبُكَ إِلَى مَا لاَ يَرِيبُكَ، فَإِنَّ الصِّدْقَ طُمَأْنِينَةٌ، وَإِنَّ الكَذِبَ رِيبَةٌ».
[صحيح] - [رواه الترمذي والنسائي وأحمد] - [سنن الترمذي: 2518]
المزيــد ...
Преноси се од Ебу Хавре Ес-Са'дија да је рекао: „Рекао сам Хасану бин Алији, Аллах био задовољан њима: ‘Шта си запамтио од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега?’ Одговорио је: ‘Запамтио сам од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, следеће речи’:
''Остави оно што ти је сумњиво, а прихвати се онога што ти није сумњиво. Заиста је истина смиреност, а лаж сумња.“
[صحيح] - - [سنن الترمذي - 2518]
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио је да се остави оно у шта се сумња од речи и дела, односно оно за што нисмо сигурни да ли је забрањено или није, да ли је харам или халал, и да се усмери према ономе у шта нема сумње, што је сигурно добро и дозвољено. Наиме, срце се смири с тим и осећа спокој, док у ономе што изазива сумњу, срце постаје немирно и узнемирено.