حديث: „Ко избави верника од једне од његових невоља на овом свету, Аллах ће њега избавити од једне невоље на Судњем дану

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَنْ نَفَّسَ عَنْ مُؤْمِنٍ كُرْبَةً مِنْ كُرَبِ الدُّنْيَا نَفَّسَ اللهُ عَنْهُ كُرْبَةً مِنْ كُرَبِ يَوْمِ الْقِيَامَةِ، وَمَنْ يَسَّرَ عَلَى مُعْسِرٍ يَسَّرَ اللهُ عَلَيْهِ فِي الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ، وَمَنْ سَتَرَ مُسْلِمًا سَتَرَهُ اللهُ فِي الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ، وَاللهُ فِي عَوْنِ الْعَبْدِ مَا كَانَ الْعَبْدُ فِي عَوْنِ أَخِيهِ، وَمَنْ سَلَكَ طَرِيقًا يَلْتَمِسُ فِيهِ عِلْمًا سَهَّلَ اللهُ لَهُ بِهِ طَرِيقًا إِلَى الْجَنَّةِ، وَمَا اجْتَمَعَ قَوْمٌ فِي بَيْتٍ مِنْ بُيُوتِ اللهِ يَتْلُونَ كِتَابَ اللهِ وَيَتَدَارَسُونَهُ بَيْنَهُمْ إِلَّا نَزَلَتْ عَلَيْهِمِ السَّكِينَةُ، وَغَشِيَتْهُمُ الرَّحْمَةُ، وَحَفَّتْهُمُ الْمَلَائِكَةُ، وَذَكَرَهُمُ اللهُ فِيمَنْ عِنْدَهُ، وَمَنْ بَطَّأَ بِهِ عَمَلُهُ لَمْ يُسْرِعْ بِهِ نَسَبُهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2699]

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Ко избави верника од једне од његових невоља на овом свету, Аллах ће њега избавити од једне невоље на Судњем дану. Ко олакша свом дужнику (било да му продужи рок или му опрости), Аллах ће њему олакшати и на овом и на оном свету. Ко сакрије (недела) једног муслимана, Аллах ће њега сакрити и на овом и на оном свету. Аллах је у помоћи Свом робу све док је он у помоћи свом брату. Ко крене на пут тражећи знање, Аллах ће му тим путем олакшати пут до џеннета. Када се год људи окупе у Божијој кући (џамији) ради учења Курана и његовог заједничког проучавања, Аллах на њих спусти смиреност, обухвати их Својом милошћу, анђели их окружују и Аллах их спомиње, поносећи се њима међу Својим најближим створењима. А онога ко закасни у својим делима, неће спасити његово порекло.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2699]

الشرح

Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, појаснио је да је награда муслимана код Алаха сразмерна његовим делима према другим муслиманима. Па тако, ко ублажи, олакша и отклони невољу или тешкоћу са верника у овом свету, Аллах ће му узвратити тиме што ће му отклонити једну од невоља на Судњем дану. Ко олакша ономе ко је у тешкој ситуацији, помогне му и отклони његову невољу, Аллах ће њему олакшати и на овом и на оном свету. Ко сакрије грех муслимана, када сазна за његове пропусте и посртања која не би требало откривати, Аллах ће сакрити његове грехе на овом и на оном свету. Аллах ће бити на помоћи Свом робу све док је роб у помоћи свом брату у његовим верским и овосветским потребама. Та помоћ може бити кроз молбу Господару, физички труд, иметак или на неки други начин. Ко крене путем стицања шеријатског знања, имајући у томе за циљ искључиво Аллахово задовољство, Аллах ће му тим путем олакшати пут до џеннета. Није могуће да се људи окупе у једној од Божијих кућа (џамија) како би заједно учили и проучавали Божију Књигу, а да на њих не сиђе спокој и не обухвати их милост Божија, да их анђели не окружују, и да их Аллах не спомене међу онима који су Му блиски. Довољна им је част да Аллах спомене Свог роба у узвишеном друштву. Ко има недостатке у својим делима, неће бити изједначен са онима чија су дела потпуна. Зато не треба да се ослања на част порекла и врлине својих предака, занемарујући сопствена дела.

من فوائد الحديث

1. Ибн Дeкик ел-Ид је рекао: „Ово је величанствен хадис, који обухвата различите врсте наука, правила и етике. У њему се истиче врлина испуњавања потреба муслимана и пружања користи колико год је могуће – било кроз знање, богатство, помоћ, указивање на корист, савет или нешто друго.“
2. Подстицање на олакшавање ситуације онима који су у тешкој ситуацији.
3. Подстицање на помоћ брату муслиману и Аллах Узвишени
4. ће помоћи ономе ко помаже свог брата.
5. Један облик покривања срамота муслимана је не истраживати његове слабости. Неки од добрих претходника су рекли: „Срео сам људе који нису имали мана, али су почели говорити о манама других, па су људи почели спомињати њихове мане. Срео сам људе који су имали мане, али су се уздржавали од спомињања мана других, па су њихове мане биле заборављене.“
6. Покривање туђих срамота не значи остављање зла и његово не исправљање. Треба се исправљати зло, али и покривати, под условом да особа није позната по сталној покварености и упорности у злу. Ако је особа позната по томе, онда није препоручљиво прикривати његову грешку, већ треба пријавити ономе ко има власт, под условом да из тога не проистекне већа штета. Јер прикривање може подстаћи ту особу на даљи неморал и охрабрити је да чини зло другим људима, као и подстаћи друге зле и непокорне људе.
7. Подстицање на тражење знања, учење и проучавање Кур'ана.
8. Имам Невеви је рекао: „Овај хадис указује на врлину заједничког учења Курана у џамији... Ова врлина се може проширити и на заједничко учење у медресама и сличним местима, ако Бог да.“
9. Аллах је награду везао за дела, а не за порекло.