حديث: Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’

عن أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ رضي الله عنه قال:
بينما نحن جلوس مع النبي صلى الله عليه وسلم في المسجد دخل رجل على جمل، فأناخه في المسجد ثم عقله، ثم قال لهم: أيكم محمد؟ والنبي صلى الله عليه وسلم متكئ بين ظهرانيهم، فقلنا: هذا الرجل الأبيض المتكئ. فقال له الرجل: يا ابن عبد المطلب فقال له النبي صلى الله عليه وسلم: «قد أجبتك». فقال الرجل للنبي صلى الله عليه وسلم: إني سائلك فمشدد عليك في المسألة، فلا تجد علي في نفسك؟ فقال: «سل عما بدا لك» فقال: أسألك بربك ورب من قبلك، آلله أرسلك إلى الناس كلهم؟ فقال: «اللهم نعم». قال: أنشدك بالله، آلله أمرك أن نصلي الصلوات الخمس في اليوم والليلة؟ قال: «اللهم نعم». قال: أنشدك بالله، آلله أمرك أن نصوم هذا الشهر من السنة؟ قال: «اللهم نعم». قال: أنشدك بالله، آلله أمرك أن تأخذ هذه الصدقة من أغنيائنا فتقسمها على فقرائنا؟ فقال النبي صلى الله عليه وسلم: «اللهم نعم». فقال الرجل: آمنت بما جئت به، وأنا رسول من ورائي من قومي، وأنا ضمام بن ثعلبة أخو بني سعد بن بكر.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 63]

Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао:
„Док смо седели у џамији с Веровесником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дође на камили један човек, заустави је (пред џамијом) и свеза, а онда асхабима (њима) рече: ‘Ко је од вас Мухаммед?’ Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, седео је међу њима наслоњен и ми му одговорисмо: ‘Овај наслоњени бели човек!’ Потом онај човек рече: ‘Сине Абдул-Мутталиба!’ ‘Одазивам ти се!’ одговорио му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, опет рекао: ‘Питаћу те и бићу упоран, па не љути се на мене.’ ‘Питај што год хоћеш.’ рече Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он рече: ‘Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?’ ‘Аллаху мој, да.’, казао је. ’Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?’ ‘Аллаху мој, да.’, рече поново. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, упита опет човек, ‘да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?’ ‘Аллаху мој, да.’, одговори он. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?’ ‘Аллаху мој, да.’, потврди Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Потом човек рече: ‘Верујем у све што си (од Аллаха) донео. Ја сам Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’"
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 63]

الشرح

Енес бин Малик, Аллах био задовољан њиме, нас обавештава да је неки човек дошао када су они седели са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је зауставио своју камилу, завезао је, а потом је упитао: ,,Ко је од вас Мухаммед?" Аллахов Посланик је био ту наслоњен, па смо ми казали: „Ево овај бели наслоњени човек." Човек му се обратио рекавши: „Сине Абдул-Мутталиба!” Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је тада казао да га слободно може питати оно што га занима. Човек ће тада Посланику: „Питаћу те нешто и бићу евентуално напоран, али немој ми замерити.” Тj., немој се наљутити на мене и нека ти не буде неугодно. Посланик рече: „Питај слободно.” „Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?”, упита човек. ,,Аллаху мој, да.”, Посланик ће на овај начин како би додатно потврдио одговор. ,,Питам (заклињући) те Аллахом.”, рече човек, „је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?” То јесте, пет обавезних молитви. „Аллаху мој, да.”, рече поново. „Питам (заклињући) те Аллахом”, упита опет човек, "да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?” То јесте, месец рамазан. „Аллаху мој, да.”, рече поново. „Питам (заклињући) те Аллахом”, човек ће опет, "је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?” Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: „Аллаху мој, да.” Димам је тада примио ислам и Посланику је казао да ће свој народ позивати у ислам. Потом се представио рекавши Посланику: „Ја сам Димам бин Салебе, брат Бену-Са'да бин Бекра.”