عن جندب رضي الله عنه قال:
سَمِعْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَبْلَ أَنْ يَمُوتَ بِخَمْسٍ وَهُوَ يَقُولُ «إِنِّي أَبْرَأُ إِلَى اللهِ أَنْ يَكُونَ لِي مِنْكُمْ خَلِيلٌ فَإِنَّ اللهَ تَعَالَى قَدِ اتَّخَذَنِي خَلِيلًا كَمَا اتَّخَذَ إِبْرَاهِيمَ خَلِيلًا، وَلَوْ كُنْتُ مُتَّخِذًا مِنْ أُمَّتِي خَلِيلًا لَاتَّخَذْتُ أَبَا بَكْرٍ خَلِيلًا! أَلَا وَإِنَّ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ كَانُوا يَتَّخِذُونَ قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ وَصَالِحِيهِمْ مَسَاجِدَ، أَلَا فَلَا تَتَّخِذُوا الْقُبُورَ مَسَاجِدَ! إِنِّي أَنْهَاكُمْ عَنْ ذَلِكَ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 532]
المزيــد ...
Џундуб ибн Абдуллах, нека је Аллах задовољан њиме, каже:
"Чуо сам Веровесника, саллаллаху 'алејхи ве селлем, пет дана пре његове смрти како је рекао: ‘Ја сам, заиста, чист пред Аллахом да од вас имам присног пријатеља, јер ме је Аллах узео за присног пријатеља, као што је и Ибрахима узео за присног пријатеља. Да сам узимао неког из мог уммета за присног пријатеља, узео бих Ебу Бекра. Знајте да су они који су били пре вас на гробовима својих веровесника и добрих људи правили храмове. Ви немојте правити џамије на гробљима. Заиста вам то забрањујем.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 532]
Посланик, мир над њим, обавестио је о свом узвишеном положају код Аллаха Узвишеног, достигавши највиши степен љубави, као што је то постигао и Ибрахим, мир над њим. Због тога је порекао да има неког присног пријатеља мимо Аллаха, јер је његово срце испуњено љубављу према Аллаху Узвишеном. Да је имао присног пријатеља међу људима, то би био Ебу Бекр ес-Сиддик, нека је Аллах задовољан њиме. Затим је упозорио на прекорачење дозвољених граница у љубави, као што су то учинили Јевреји и Хришћани са гробовима својих посланика и добрих људи, док их нису претворили у божанства којима су се клањали мимо Аллаха. Они су градили богомоље и храмове на њиховим гробовима. Посланик, мир над њим, забранио је свом уммету да поступају на исти начин као они.