حديث: 'На Судњем дану ће човек бити доведен и бачен у ватру, па ће му црева излазити у ватру, а он ће кружити као што магарац кружи око млина,

عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ رضي الله عنه قَالَ: قِيلَ لَهُ: أَلَا تَدْخُلُ عَلَى عُثْمَانَ فَتُكَلِّمَهُ؟ فَقَالَ: أَتَرَوْنَ أَنِّي لَا أُكَلِّمُهُ إِلَّا أُسْمِعُكُمْ؟ وَاللهِ لَقَدْ كَلَّمْتُهُ فِيمَا بَيْنِي وَبَيْنَهُ، مَا دُونَ أَنْ أَفْتَتِحَ أَمْرًا لَا أُحِبُّ أَنْ أَكُونَ أَوَّلَ مَنْ فَتَحَهُ، وَلَا أَقُولُ لِأَحَدٍ يَكُونُ عَلَيَّ أَمِيرًا: إِنَّهُ خَيْرُ النَّاسِ بَعْدَمَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«يُؤْتَى بِالرَّجُلِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، فَيُلْقَى فِي النَّارِ، فَتَنْدَلِقُ أَقْتَابُ بَطْنِهِ، فَيَدُورُ بِهَا كَمَا يَدُورُ الْحِمَارُ بِالرَّحَى، فَيَجْتَمِعُ إِلَيْهِ أَهْلُ النَّارِ، فَيَقُولُونَ: يَا فُلَانُ مَا لَكَ؟ أَلَمْ تَكُنْ تَأْمُرُ بِالْمَعْرُوفِ، وَتَنْهَى عَنِ الْمُنْكَرِ؟ فَيَقُولُ: بَلَى، قَدْ كُنْتُ آمُرُ بِالْمَعْرُوفِ وَلَا آتِيهِ، وَأَنْهَى عَنِ الْمُنْكَرِ وَآتِيهِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2989]

Усама бин Зејд, Аллах био задовољан њиме, је рекао да је био упитан: „Зар нећеш ући код Османа па да попричаш са њим?“ „Зар мислите да вас ја обавештавам када год причам са њим?“, одговори он, те настави: „Тако ми Аллаха, причао сам са њим насамо да не бих отворио врата за која не бих волео да будем први који ће их отворити (врата клевете). Ко год је мој намесник, нећу му казати да је најбољи јер сам чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао:
'На Судњем дану ће човек бити доведен и бачен у ватру, па ће му црева излазити у ватру, а он ће кружити као што магарац кружи око млина, те ће се џехеннемлије сакупити око њега и упитати: ‘Човече, шта је с тобом? Зар нам ниси наређивао (да чинимо) добро, а одвраћао од зла?’ ‘Наређивао сам вам добро’, рећи ће он: ‘али га ја нисам чинио, а забрањивао вам зло, али сам га ја чинио.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2989]

الشرح

Казали су Усами бин Зејду, Аллах био задовољан њима: „Зар не уђеш код Османа бин Аффана, Аллах био задовољан њиме, па да попричаш са њим у вези са смутњом која је задесила људе, не би ли је угасио?“ Усаме им је рекао да је причао са њим насамо, ради опште користи, и да му није циљ изазивати смутњу. Није хтео, наиме, да јавно прозива владара јер би то људе охрабрило да се осиле према њему. На тај начин, Усама није хтео да отвори врата смутње и зла.
Усама је након тога рекао да он владаре саветује насамо, те да се не додворава никоме нити икога лажно хвали. У вези са тим, он нам казује да је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао да ће човек на Судњем дану бити доведен и да ће бити бачен у ватру, па ће му сместа црева изаћи у ватру услед силне врућине, а он ће кружити са тим цревима у Ватри као што магарац кружи око свог млина. Око њега џехеннемлије (становници Пакла) ће се сакупити и упитаће га: „Човече, шта је с тобом? Зар нам ниси наређивао (да чинимо) добро, а одвраћао нас од зла?“
Одговориће им: „Наређивао сам вам добро, али га ја нисам чинио, а забрањивао вам зло, али сам га ја чинио.“