حديث: 'Не претерујте у мом хваљењу као што су хришћани претерали у хваљењу (Исуса) сина Мерјеминог. Ја сам само Његов роб, па реците: ‘Аллахов роб и посланик.‘“

عَن عُمَرَ بنِ الخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قال: سَمِعْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«لَا تُطْرُونِي كَمَا أَطْرَتِ النَّصَارَى ابْنَ مَرْيَمَ؛ فَإِنَّمَا أَنَا عَبْدُهُ، فَقُولُوا: عَبْدُ اللهِ وَرَسُولُهُ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 3445]

Од Омера ибнул-Хатаба, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао: "Чуо сам Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, како каже:
'Не претерујте у мом хваљењу као што су хришћани претерали у хваљењу (Исуса) сина Мерјеминог. Ја сам само Његов роб, па реците: ‘Аллахов роб и посланик.‘“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 3445]

الشرح

Посланик, мир над њим, забрањује претераност и прекорачење граница дозвољеног у његовом хваљењу и описивању особинама које су својствене само Аллаху, или тврдњама да он (без Објаве) зна недокучиво, или да се призива заједно са Аллахом, као што су хришћани учинили са Исусом, сином Мерјеминим, мир над њим. Затим је објаснио да је он само роб од Аллахових робова и наредио да о њему кажемо: „Аллахов роб и посланик.“