عن ابْنِ عُمَرَ رضي الله عنهما أنه سَمِعَ رَجُلًا يَقُولُ: لَا وَالْكَعْبَةِ، فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ: لَا يُحْلَفُ بِغَيْرِ اللَّهِ، فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«مَنْ حَلَفَ بِغَيْرِ اللهِ فَقَدْ كَفَرَ أَوْ أَشْرَكَ».
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي: 1535]
المزيــد ...
Од Абдуллаха ибн Омера, нека је Аллах задовољан њим, преноси се да је чуо једног човека како каже: „Не, кунем се Кабом.“ Тада је Абдуллах ибн Омер рекао: „Не треба се клети ничим осим Аллахом, јер сам чуо да је Посланик рекао:
''Ко се закуне нечим осим Аллахом, заиста је починио неверство или многобоштво.“
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي - 1535]
Посланик, мир над њим, обавештава да онај ко се закуне нечим осим Аллахом, Његовим именима или атрибутима, починио је неверство или многобоштво, јер заклињање подразумева узвишавање онога чиме се куне. А узвишеност припада искључиво Аллаху, па се заклетва може чинити само Аллахом, Његовим именима и атрибутима. Оваква заклетва сматра се мањим обликом многобоштва, али ако онај ко се заклиње узвелича оно чиме се заклиње на исти начин као што велича Аллаха, или чак више, то постаје већи облик многобоштва.