عَنْ عَائِشَةَ رضي الله عنها قَالَتْ:
قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ، ابْنُ جُدْعَانَ كَانَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ يَصِلُ الرَّحِمَ، وَيُطْعِمُ الْمِسْكِينَ، فَهَلْ ذَاكَ نَافِعُهُ؟ قَالَ: «لَا يَنْفَعُهُ، إِنَّهُ لَمْ يَقُلْ يَوْمًا: رَبِّ اغْفِرْ لِي خَطِيئَتِي يَوْمَ الدِّينِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 214]
المزيــد ...
Prenosi se da je Aiša, radijallahu anha, upitala Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem:
"Allahov Poslaniče, Ibn Džud'an je u džahilijjetu (periodu prije Islama) održavao rodbinske veze i hranio je siromahe. Hoće li mu to koristiti?" "To mu neće koristiti. On nikada u životu nije kazao: 'Gospodaru, oprosti mi grijehe na Sudnjem danu!'" odgovori Poslanik.
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim] - [صحيح مسلم - 214]
Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nam je u ovom hadisu kazao nešto o Abdullahu bin Džud'anu koji je prije islama bio jedan od starješina plemena Kurejš. Činio je razna dobra djela poput održavanja rodbinskih veza, hranjenja siromaha i tako dalje. Međutim, sva ta dobra djela mu neće koristiti na Sudnjem danu uslijed toga što nije povjerovao u Allaha na pravi način i nikada tokom svoga života nije kazao: "Gospodaru, oprosti mi grijehe na Sudnjem danu!"