عَنْ عَائِشَةَ رضي الله عنها قَالَتْ:
قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ، ابْنُ جُدْعَانَ كَانَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ يَصِلُ الرَّحِمَ، وَيُطْعِمُ الْمِسْكِينَ، فَهَلْ ذَاكَ نَافِعُهُ؟ قَالَ: «لَا يَنْفَعُهُ، إِنَّهُ لَمْ يَقُلْ يَوْمًا: رَبِّ اغْفِرْ لِي خَطِيئَتِي يَوْمَ الدِّينِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 214]
المزيــد ...
Преноси се да је Аиша, Аллах био задовољон њоме, упитала Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега:
„Аллахов Посланиче, Ибн Џуд'ан је пре ислама одржавао родбинске везе и хранио је сиромахе. Хоће ли му то користити?” „То му неће користити. Он никада у животу није рекао: 'Господару, опрости ми грехе на Судњем дану!’” одговори Посланик.
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 214]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису је казао нешто о Абдуллаху бин Џуд'ану који је пре ислама био један од главешина племена Курејш. Чинио је разна добра дела попут одржавања родбинских веза, храњења сиромаха и других. Међутим, сва та добра дела му неће користити на Судњем дану зато што није поверовао у Аллаха на прави начин и никада током свога живота није рекао: „Господару, опрости ми грехе на Судњем дану!”