+ -

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ:
قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِمُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، حِينَ بَعَثَهُ إِلَى الْيَمَنِ: «إِنَّكَ سَتَأْتِي قَوْمًا أَهْلَ كِتَابٍ، فَإِذَا جِئْتَهُمْ فَادْعُهُمْ إِلَى أَنْ يَشْهَدُوا أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ، فَإِنْ هُمْ أَطَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ، فَأَخْبِرْهُمْ أَنَّ اللهَ قَدْ فَرَضَ عَلَيْهِمْ خَمْسَ صَلَوَاتٍ فِي كُلِّ يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ، فَإِنْ هُمْ أَطَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ، فَأَخْبِرْهُمْ أَنَّ اللهَ قَدْ فَرَضَ عَلَيْهِمْ صَدَقَةً تُؤْخَذُ مِنْ أَغْنِيَائِهِمْ فَتُرَدُّ عَلَى فُقَرَائِهِمْ، فَإِنْ هُمْ أَطَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ، فَإِيَّاكَ وَكَرَائِمَ أَمْوَالِهِمْ، وَاتَّقِ دَعْوَةَ الْمَظْلُومِ، فَإِنَّهُ لَيْسَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ اللهِ حِجَابٌ».

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 1496]
المزيــد ...

Од Ибн Аббаса, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао:
Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, рекао Му'азу ибн Џебелу када га је послао у Јемен: „Заиста ћеш доћи међу народ који су следбеници Књиге. Када дођеш међу њих, позови их да посведоче да нема божанства осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик. Ако ти се у томе покоре, обавести их да им је Аллах прописао пет дневних молитви током дана и ноћи. Ако ти се у томе покоре, обавести их да им је Аллах прописао давање милостиње (зекат), која се узима од њихових богатих и даје њиховим сиромашнима. Ако ти се и у томе покоре, чувај се да не узмеш најбоља добра из њихове имовине и чувај се да неком неправду учиниш па да замоли Аллаха против тебе, јер између његове дове и Аллаха нема препреке.“

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 1496]

الشرح

Када је Посланик, мир над њим, послао Му'аза ибн Џебела, нека је Аллах задовољан њиме, у Јемен као позивача у веру и учитеља, објаснио му је да ће се суочити са народом који су хришћани, како би био спреман за сусрет са њима. Потом му је наредио да започне своју мисију позивањем на најважније ствари, корак по корак. Прво их позива да поправе своје веровање, тако што ће посведочити да нема божанства осим Аллаха и да је Мухаммед Његов посланик, јер тиме улазе у ислам. Када прихвате ту истину, наредиће им да обављају молитву, јер је она највећа обавеза након монотеизма (веровања у Аллахову једнођу). Када почну обављати молитву, наредиће богатима да дају зекат од своје имовине својим сиромашним суграђанима. Затим их је упозорио да не узимају најбољи део имовине, јер је обавеза давање осредњег дела. Потом га је саветовао да се клони неправде, како угњетени не би упутили молбу против њега, јер је молба угњетеног увек примљена.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية البنغالية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Tamil Burmese Thai German Japanese بشتو Assamese Albanian السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية الطاجيكية Kinyarwanda الرومانية المجرية التشيكية الموري Malagasy Italian Oromo Kannada الولوف البلغارية Azeri الأكانية الأوزبكية الأوكرانية الجورجية اللينجالا المقدونية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Значење сведочења да нема божанства осим Аллаха је да се обожава само Аллах, а да се остави обожавање свега осталог осим Њега.
  2. Значење сведочења да је Мухаммед Аллахов посланик је:
  3. - вера у њега,
  4. - у Објаву са којом је дошао
  5. - и потврда да је он последњи Аллахов посланик послат човечанству.
  6. Обраћање ученом човеку или ономе ко има сумње није исто као обраћање неуком човеку; због тога је Посланик упозорио Му'аза рекавши: „Заиста ћеш доћи међу народ који су следбеници Књиге.“
  7. Важно је да муслиман буде упућен у своју веру, како би се ослободио сумњи које подстичу они који уносе забуну, што се постиже трагањем за знањем.
  8. Вера јевреја и хришћана је ништавна након посланства Мухаммеда, мир над њим, и они неће бити међу спасенима на Судњем дану осим ако не прихвате ислам и поверују у Посланика, мир над њим.
المزيد