عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ:
قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِمُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، حِينَ بَعَثَهُ إِلَى الْيَمَنِ: «إِنَّكَ سَتَأْتِي قَوْمًا أَهْلَ كِتَابٍ، فَإِذَا جِئْتَهُمْ فَادْعُهُمْ إِلَى أَنْ يَشْهَدُوا أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ، فَإِنْ هُمْ أَطَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ، فَأَخْبِرْهُمْ أَنَّ اللهَ قَدْ فَرَضَ عَلَيْهِمْ خَمْسَ صَلَوَاتٍ فِي كُلِّ يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ، فَإِنْ هُمْ أَطَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ، فَأَخْبِرْهُمْ أَنَّ اللهَ قَدْ فَرَضَ عَلَيْهِمْ صَدَقَةً تُؤْخَذُ مِنْ أَغْنِيَائِهِمْ فَتُرَدُّ عَلَى فُقَرَائِهِمْ، فَإِنْ هُمْ أَطَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ، فَإِيَّاكَ وَكَرَائِمَ أَمْوَالِهِمْ، وَاتَّقِ دَعْوَةَ الْمَظْلُومِ، فَإِنَّهُ لَيْسَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ اللهِ حِجَابٌ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 1496]
المزيــد ...
Од Ибн Аббаса, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао:
Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, рекао Му'азу ибн Џебелу када га је послао у Јемен: „Заиста ћеш доћи међу народ који су следбеници Књиге. Када дођеш међу њих, позови их да посведоче да нема божанства осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик. Ако ти се у томе покоре, обавести их да им је Аллах прописао пет дневних молитви током дана и ноћи. Ако ти се у томе покоре, обавести их да им је Аллах прописао давање милостиње (зекат), која се узима од њихових богатих и даје њиховим сиромашнима. Ако ти се и у томе покоре, чувај се да не узмеш најбоља добра из њихове имовине и чувај се да неком неправду учиниш па да замоли Аллаха против тебе, јер између његове дове и Аллаха нема препреке.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 1496]
Када је Посланик, мир над њим, послао Му'аза ибн Џебела, нека је Аллах задовољан њиме, у Јемен као позивача у веру и учитеља, објаснио му је да ће се суочити са народом који су хришћани, како би био спреман за сусрет са њима. Потом му је наредио да започне своју мисију позивањем на најважније ствари, корак по корак. Прво их позива да поправе своје веровање, тако што ће посведочити да нема божанства осим Аллаха и да је Мухаммед Његов посланик, јер тиме улазе у ислам. Када прихвате ту истину, наредиће им да обављају молитву, јер је она највећа обавеза након монотеизма (веровања у Аллахову једнођу). Када почну обављати молитву, наредиће богатима да дају зекат од своје имовине својим сиромашним суграђанима. Затим их је упозорио да не узимају најбољи део имовине, јер је обавеза давање осредњег дела. Потом га је саветовао да се клони неправде, како угњетени не би упутили молбу против њега, јер је молба угњетеног увек примљена.