عن أبي هريرة رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال:
«كَلِمَتَانِ خَفِيفَتَانِ عَلَى اللِّسَانِ، ثَقِيلَتَانِ فِي الْمِيزَانِ، حَبِيبَتَانِ إِلَى الرَّحْمَنِ: سُبْحَانَ اللهِ الْعَظِيمِ، سُبْحَانَ اللهِ وَبِحَمْدِهِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6406]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Две речи су лаке на језику, тешке на ваги и драге Милостивом. 'Субханаллахи ве бихамдихи, Субханаллахил-'aзим.” (Узвишен је Аллах и Њему припада хвала; Узвишен је Аллах, Моћни)
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 6406]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам говори у овом хадису о две речи које човек може изговарати без потешкоће и у свакој прилици, да је величанствена награда за њих тешка на ваги, те и да су оне драге Милостивом.
„Субханаллахи ве бихамдихи, Субханаллахил-'азим” (Узвишен је Аллах и Њему припада хвала; Узвишен је Аллах, Моћни).
Дакле, посебна вредност се крије у овим речима услед тога што се са њима узвисује Аллах изнад свих мањкавости и тога што Га описујемо свим својствима савршенства.