+ -

عن أبي هريرة رضي الله عنه عن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال:
«مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيُكْرِمْ جَارَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ».

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 47]
المزيــد ...

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека говори што је добро, или нека ћути. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом комшији. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом госту.”

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 47]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава да онога ко верује у Аллаха и Судњи дан, његово веровање наводи на следеће поступке:
Први: да лепо говори. Као пример се може навести да човек спомиње Аллаха, да позива на добро и одвраћа од зла, те да измирује људе. Ако то није у стању да уради, онда макар нека друге не узнемирава и нека чува свој језик.
Други: леп однос према комшији тако што ће му чинити доброчинство и тако што га неће узнемиравати.
Трећи: леп однос према госту тако што ће показати љубазност приликом разговора са њим, те што ће га нахранити и тако даље.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية البنغالية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Tamil Burmese Thai German Japanese بشتو Assamese Albanian السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية الطاجيكية Kinyarwanda الرومانية المجرية التشيكية الموري Oromo Kannada الولوف البلغارية Azeri الأوزبكية الأوكرانية الجورجية اللينجالا المقدونية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Веровање у Аллаха и Судњи дан је основа сваког добра и оно човека наводи да чини добра дела.
  2. Упозорење на грехе који се чине језиком.
  3. Ислам је вера племенитости и међубратске присности.
  4. Ове карактеристике представљају делове имана (веровања) и јако су похвалне.
  5. Претеран говор може довести до нечега што је покуђено или забрањено. С друге стране, онај ко контролише свој говор, само га добро може снаћи.