حديث: „Знате ли шта је то гибет?” Рекоше: „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." Он рече: „Да споменеш свога брата по ономе што презире

عن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال:
«أَتَدْرُونَ مَا الْغِيبَةُ؟»، قَالُوا: اللهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ، قَالَ: «ذِكْرُكَ أَخَاكَ بِمَا يَكْرَهُ»، قِيلَ: أَفَرَأَيْتَ إِنْ كَانَ فِي أَخِي مَا أَقُولُ؟ قَالَ: «إِنْ كَانَ فِيهِ مَا تَقُولُ فَقَدِ اغْتَبْتَهُ، وَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِيهِ فَقَدْ بَهَتَّهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2589]

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Знате ли шта је то гибет?” Рекоше: „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." Он рече: „Да споменеш свога брата по ономе што презире." Би речено: „А ако је тачно то што кажем о своме брату?" Рече: „Ако је тачно то што си о њему рекао, оговорио си га, а ако није, онда си га потворио."
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2589]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, даје нам дефиницију забрањеног оговарања, а то је да се спомене муслиман који је одсутан по ономе што он не би волео да се спомене, свеједно радило се о његовим особинама или физичком изгледу. Према томе, оговарање би било на пример, када би неко за некога казао да је ћорав, варалица, лажљивац и тако даље.
Уколико се то не би налазило при том човеку, онда се то сматра потварањем које је теже од оговарања.