عن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال:
«أَتَدْرُونَ مَا الْغِيبَةُ؟»، قَالُوا: اللهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ، قَالَ: «ذِكْرُكَ أَخَاكَ بِمَا يَكْرَهُ»، قِيلَ: أَفَرَأَيْتَ إِنْ كَانَ فِي أَخِي مَا أَقُولُ؟ قَالَ: «إِنْ كَانَ فِيهِ مَا تَقُولُ فَقَدِ اغْتَبْتَهُ، وَإِنْ لَمْ يَكُنْ فِيهِ فَقَدْ بَهَتَّهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2589]
المزيــد ...
Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, upitao ashabe:
"Znate li šta je to gibet?" Rekoše: 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju.' On reče: 'Da spomeneš svoga brata po onome što prezire.' Bi rečeno: 'A ako je tačno to što kažem o svome bratu?' Reče: 'Ako je tačno to što si o njemu rekao, ogovorio si ga, a ako nije, onda si ga potvorio.'"
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim] - [صحيح مسلم - 2589]
Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nam daje definiciju zabranjenog ogovaranja, a to je da se spomene musliman koji je odsutan po onome što on ne bi volio da se spomene, svejedno radilo se o njegovim osobinama ili fizičkom izgledu. Prema tome, ogovaranje bi bilo na primjer, kada bi neko za nekoga kazao da je ćorav, varalica, lažljivac i tako dalje.
Ukoliko se to ne bi nalazilo pri tom čovjeku, onda se to smatra potvaranjem koje je teže od ogovaranja.