حديث: Хвала Аллаху који је ђавоље сплетке свео на весвесе (дошаптавања).”

عن ابن عباس رضي الله عنهما قال:
جاءَ رجُلُ إلى النبي صلى الله عليه وسلم فقال: يا رسولَ اللهِ، إن أحدنا يجدُ في نفسِهِ -يُعرِّضُ بالشَّيءِ- لأَن يكونَ حُمَمَةً أحَبُّ إليه من أن يتكلَّم بِهِ، فقال: «اللهُ أكبرُ، اللهُ أكبرُ، الحمدُ لله الذي ردَّ كيدَه إلى الوسوسَةِ».
[صحيح] - [رواه أبو داود والنسائي في الكبرى] - [سنن أبي داود: 5112]

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао:
„Неки човек је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па му је рекао: ‘Аллахов Посланиче, неко од нас има такве мисли, било би му драже да је уместо њих ужарени угаљ него да их изговори.' Посланик му је одговорио: 'Аллаху екбер, Аллаху екбер (Аллах је највећи). Хвала Аллаху који је ђавоље сплетке свео на весвесе (дошаптавања).”
[صحيح] - [رواه أبو داود والنسائي في الكبرى] - [سنن أبي داود - 5112]

الشرح

Неки је човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те му је казао: „Аллахов Посланиче, дешава нам се да имамо такве мисли да нам је тако згражавајуће да их изговоримо. Драже би нам било да је уместо њих ужарени угаљ него да их превалимо преко језика.” Чувши то, Аллахов Посланик је донео текбир два пута (то јест изговорио Аллаху екбер), те се захвалио Узвишеном Аллаху због тога што је ђавоље сплетке свео на обичне весвесе.