عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قال:
جَاءَ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَسَأَلُوهُ: إِنَّا نَجِدُ فِي أَنْفُسِنَا مَا يَتَعَاظَمُ أَحَدُنَا أَنْ يَتَكَلَّمَ بِهِ، قَالَ: «وَقَدْ وَجَدْتُمُوهُ؟» قَالُوا: نَعَمْ، قَالَ: «ذَاكَ صَرِيحُ الْإِيمَانِ».
المزيد
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да су
неки асхаби упитали Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Ми имамо неке мисли којих се згрожавамо да их кажемо.” „Да ли је то заиста тако?” упита Посланик, а они одговорише: „Да.” „То је знак правог имана.”, каза им Посланик.
