عن أبي هريرة رضي الله عنه عن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال:
«مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيُكْرِمْ جَارَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 47]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека говори што је добро, или нека ћути. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом комшији. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом госту.”
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 47]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава да онога ко верује у Аллаха и Судњи дан, његово веровање наводи на следеће поступке:
Први: да лепо говори. Као пример се може навести да човек спомиње Аллаха, да позива на добро и одвраћа од зла, те да измирује људе. Ако то није у стању да уради, онда макар нека друге не узнемирава и нека чува свој језик.
Други: леп однос према комшији тако што ће му чинити доброчинство и тако што га неће узнемиравати.
Трећи: леп однос према госту тако што ће показати љубазност приликом разговора са њим, те што ће га нахранити и тако даље.