عن عائشة أم المؤمنين وعبد الله بن عباس رضي الله عنهما قالا:
لَمَّا نَزَلَ بِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ طَفِقَ يَطْرَحُ خَمِيصَةً لَهُ عَلَى وَجْهِهِ، فَإِذَا اغْتَمَّ بِهَا كَشَفَهَا عَنْ وَجْهِهِ، فَقَالَ وَهُوَ كَذَلِكَ: «لَعْنَةُ اللَّهِ عَلَى اليَهُودِ وَالنَّصَارَى، اتَّخَذُوا قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ مَسَاجِدَ» يُحَذِّرُ مَا صَنَعُوا.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 435]
المزيــد ...
Преноси се од Аише и Абдуллаха бин Аббаса, Аллах био задовољан њима, да су рекли:
"Када се Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, приближио смртни час, стављао би кошуљу на лице, а када би му постало тешко, лице би откривао. У таквом стању, он је рекао: ‘Нека је Аллахово проклетство на јевреје и хришћане. Градили су богомоље на гробовима њихових веровесника.’ Тиме је упозоравао на њихове поступке.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 435]
Аиша и Ибн Аббас, Аллах био задовољан њима, нам казују да када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био на смртној постељи стављао је платно на своје лице, па када би му било тешко дисати ради смртних мука, лице би откривао. У таквом тешком положају, Посланик је призвао Аллахово проклетство на јевреје и хришћане, те да буду удаљени од Његове милости, будући да су градили богомоље на гробовима њихових веровесника. Да то није толико опасно, Посланик то у оваквој прилици не би споменуо. Ради тога, нама је забрањено да опонашамо хришћане и Јевреје по овом питању и наређено нам је да затворимо све путеве који воде ка ширку.