عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المؤمنين رضي الله عنها:
أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ ذَكَرَتْ لِرَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَنِيسَةً رَأَتْهَا بِأَرْضِ الْحَبَشَةِ، يُقَالُ لَهَا مَارِيَةُ، فَذَكَرَتْ لَهُ مَا رَأَتْ فِيهَا مِنَ الصُّوَرِ، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أُولَئِكَ قَوْمٌ إِذَا مَاتَ فِيهِمُ الْعَبْدُ الصَّالِحُ، أَوِ الرَّجُلُ الصَّالِحُ، بَنَوْا عَلَى قَبْرِهِ مَسْجِدًا، وَصَوَّرُوا فِيهِ تِلْكَ الصُّوَرَ، أُولَئِكَ شِرَارُ الْخَلْقِ عِنْدَ اللهِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 434]
المزيــد ...
Од Аише, мајке правоверних, Аллах био задовољан њоме, се преноси:
да је Умму Селеме споменула Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, Маријину цркву коју је видела у Абисинији, а у којој су биле слике и кипови. Посланик јој је рекао: "Ти људи, када би међу њима био неки добар човек па умро, на његовом гробу би изградили богомољу, те би нацртали слике и направили те кипове. Они су код Узвишеног Аллаха на Судњем дању најгора створења.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 434]
Умму Селеме, мајка правоверних, споменула је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је запазила једну цркву, коју су називали Марија, када је била у Абисинији. Нагласила је како се у њој налазе слике, украси и кипови, ишчуђујући се томе. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио јој је шта је довело до настанка тих слика и кипова. Рекао јој је, наиме: "Ту су били људи који би, када би добар човек међу њима умро, на његовом гробу изградили богомољу у којој би клањали, па су цртали слике и правили кипове.“ Осим тога, Посланик јој је истакао да су то најгори људи код Узвишеног Аллаха јер њихово дело одводи у ширк.