+ -

عن عبد الله بن مسعود رضي الله عنه قال: سمعت رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول:
«إنَّ الرُّقَى والتَمائِمَ والتِّوَلَةَ شِرْكٌ».

[صحيح] - [رواه أبو داود وابن ماجه وأحمد] - [سنن أبي داود: 3883]
المزيــد ...

Od Abdullaha ibn Mes'uda, radijallahu anhu, se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao:
"Zaista su rukje (u kojima ima širka), zapisi (hamajlije) i tivele (nešto što su ljudi radili misleći da to omiljava ženu njenom mužu i muža njegovoj ženi) širk.

[Vjerodostojan] - - [سنن أبي داود - 3883]

Objašnjenje

Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nam u ovom hadisu pojašnjava stvari koje ako se urade predstavljaju širk, a to su:
Prva: Učenje rukji. Ovdje se misli na rukje koje sadrže širk, koje su učili mnogobošci iz predislamskog doba.
Druga: Zapisi (hamajlije). To su stvari koje se okače djeci, životinjama i drugim bićima i predmetima sa ubjeđenjem da one štite od uroka.
Treća: Tivele. Oni se prave kako bi jedan supružnik zavolio drugog.
Ko uradi jednu od ovih stvari, počinio je širk budući da smatra da su one uzrok nečega što nije potvrđeno da je uzrok, ni putem šerijata ni putem iskustva. Šerijatski potvrđeni uzrok za stjecanje dobra je na primjer učenje Kur'ana, a iskustveno, lijekovi koji pomažu u saniranju određenih bolesti. Ove uzroke je dozvoljeno koristiti pod uslovom da se vjeruje da su oni samo uzroci, a da su korist i šteta u Allahovim rukama.

Prijevod: Engleski Urdu Španski Indonežanski Ujgurski Bengalski Francuski Turski Ruski Sinhala Indijanski Kineski Perzijski Vijetnamski Tagalog Kurdski Hausa portugalski Malajalamski Telugo Svahilijanski Tamilijanski Burmanski Tajlandski Njemački Japanski Puštijanski Asamski Albanski السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية কিরগিজ النيبالية ইউরুবা الليتوانية الدرية الصربية الصومالية الطاجيكية কিনিয়ারওয়ান্ডা الرومانية المجرية التشيكية الموري মালাগাসি Italijanski অরমো কন্নড় الولوف البلغارية আজারী الأوزبكية الأوكرانية الجورجية اللينجالا المقدونية
Prikaz prijevoda

Koristi hadisa

  1. Zaštita tevhida i ispravne akide od onoga što ih narušava.
  2. Zabranjeno je koristiti rukje u kojima ima širka, zapise (hamajlije) i tivele (što su ljudi radili misleći da to omiljava ženu njenom mužu i muža njegovoj ženi).
  3. Ako bi čovjek vjerovao da su ove tri stvari uzroci pribavljanja dobra i otklanjanja štete, počinio bi mali širk; a ako bi smatrao da one same po sebi mogu dati korist ili otkloniti štetu, to bi onda bio veliki širk.
  4. Upozorenje na primjenu uzroka koji su zabranjeni i koji predstavljaju širk.
  5. Zabrana se ne odnosi na rukje koje su šerijatski propisane.
  6. Potrebno je srce vezati jedino za Allaha. On je jedini u čijim rukama su korist i šteta, te prema tome, niko ne može dati dobro i otkloniti štetu mimo Njega.
  7. Dozvoljene rukje moraju ispunjavati tri uslova:
  8. 1. Da čovjek vjeruje da je ta rukja samo uzrok koji će biti od koristi jedino ako Allah dozvoli.
  9. 2. Da se zasnivaju na Kur'anu, Allahovim lijepim imenima i svojstvima, te na propisanim dovama.
  10. 3. Da se izgovaraju na razumljiv način i da ne sadrže brojanice i vradžbine.