حديث: Ми имамо неке мисли којих се згрожавамо да их кажемо.” „Да ли је то заиста тако?” упита Посланик, а они одговорише: „Да.” „То је знак правог имана.”, каза им Посланик

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قال:
جَاءَ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَسَأَلُوهُ: إِنَّا نَجِدُ فِي أَنْفُسِنَا مَا يَتَعَاظَمُ أَحَدُنَا أَنْ يَتَكَلَّمَ بِهِ، قَالَ: «وَقَدْ وَجَدْتُمُوهُ؟» قَالُوا: نَعَمْ، قَالَ: «ذَاكَ صَرِيحُ الْإِيمَانِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 132]

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да су
неки асхаби упитали Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Ми имамо неке мисли којих се згрожавамо да их кажемо.” „Да ли је то заиста тако?” упита Посланик, а они одговорише: „Да.” „То је знак правог имана.”, каза им Посланик.
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 132]

الشرح

Дошла је скупина асхаба Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су га питали о застрашујућим мислима које им долазе. Страх их је да то изговоре због њихове ружноће. Аллахов Посланик им на рече: „Те мисли су показатељ правог имана и убеђења које вас наводи да одбацујете весвесе (дошаптавања) на које вас шејтан наводи. Шејтан, дакле, није успео да завлада вашим срцима за разлику од оних којима је успео завладати па се они уопште ни не опиру.”