عن أبي بكرة رضي الله عنه قال: قال النبي صلى الله عليه وسلم:
«أَلَا أُنَبِّئُكُمْ بِأَكْبَرِ الْكَبَائِرِ؟» ثَلَاثًا، قَالُوا: بَلَى يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: «الْإِشْرَاكُ بِاللهِ، وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ» وَجَلَسَ وَكَانَ مُتَّكِئًا، فَقَالَ: «أَلَا وَقَوْلُ الزُّورِ»، قَالَ: فَمَا زَالَ يُكَرِّرُهَا حَتَّى قُلْنَا: لَيْتَهُ سَكَتَ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 2654]
المزيــد ...
Од Ебу Бекрета, Аллах био задовољан њим, преноси се да је рекао: "Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је казао:
‘Хоћете ли да вас обавестим о највећим гресима?’, три пута. Ми одговорисмо: ‘Свакако, о Аллахов Посланиче!’ Он тада рече: ‘Приписивање друга Аллаху и непослушност родитељима.’ Био је наслоњен, затим се исправи седећи и рече: ‘Свакако, и лажан говор и лажно сведочење!’ Затим је толико дуго понављао ово задње да смо рекли: ‘Камо среће да престане.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 2654]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису обавештава своје асхабе (другове) о највећим гресима, међу којима је споменуо три:
1. Приписивање друга Аллаху (ширк). То значи да се некоме другоме мимо Аллаху усмери ибадет (сваки вид обредословља) и да се неко други поистовети са Узвишеним Аллахом у Његовом божанству, господарству као и Његовим лепим именима и савршеним својствима.
2. Непослушност родитељима која се огледа у сваком поступку и говору који им причињава непријатност.
3. Лажан говор у којег спада и лажно сведочење. То је сваки измишљени говор с којим се жели од некога бесправно узети иметак, насрнути на нечију част и томе слично.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је више пута упозорио на лажан говор желећи да истакне његову опасност и лоше последице које он оставља на друштво, тако да су асхаби казали: "Камо среће да престане,“ из сажаљења према њему и бојазни да га ништа не узнемирава.