+ -

عن أبي بكرة رضي الله عنه قال: قال النبي صلى الله عليه وسلم:
«‌أَلَا ‌أُنَبِّئُكُمْ بِأَكْبَرِ الْكَبَائِرِ؟» ثَلَاثًا، قَالُوا: بَلَى يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: «الْإِشْرَاكُ بِاللهِ، وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ» وَجَلَسَ وَكَانَ مُتَّكِئًا، فَقَالَ: «أَلَا وَقَوْلُ الزُّورِ»، قَالَ: فَمَا زَالَ يُكَرِّرُهَا حَتَّى قُلْنَا: لَيْتَهُ سَكَتَ.

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 2654]
المزيــد ...

Од Ебу Бекрета, Аллах био задовољан њим, преноси се да је рекао: "Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је казао:
‘Хоћете ли да вас обавестим о највећим гресима?’, три пута. Ми одговорисмо: ‘Свакако, о Аллахов Посланиче!’ Он тада рече: ‘Приписивање друга Аллаху и непослушност родитељима.’ Био је наслоњен, затим се исправи седећи и рече: ‘Свакако, и лажан говор и лажно сведочење!’ Затим је толико дуго понављао ово задње да смо рекли: ‘Камо среће да престане.’“

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 2654]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису обавештава своје асхабе (другове) о највећим гресима, међу којима је споменуо три:
1. Приписивање друга Аллаху (ширк). То значи да се некоме другоме мимо Аллаху усмери ибадет (сваки вид обредословља) и да се неко други поистовети са Узвишеним Аллахом у Његовом божанству, господарству као и Његовим лепим именима и савршеним својствима.
2. Непослушност родитељима која се огледа у сваком поступку и говору који им причињава непријатност.
3. Лажан говор у којег спада и лажно сведочење. То је сваки измишљени говор с којим се жели од некога бесправно узети иметак, насрнути на нечију част и томе слично.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је више пута упозорио на лажан говор желећи да истакне његову опасност и лоше последице које он оставља на друштво, тако да су асхаби казали: "Камо среће да престане,“ из сажаљења према њему и бојазни да га ништа не узнемирава.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية البنغالية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Tamil Burmese Thai German Japanese بشتو Assamese Albanian السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية Kinyarwanda الرومانية التشيكية الموري Malagasy Italian Oromo Kannada الولوف البلغارية Azeri الأوكرانية الجورجية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Највећи грех је ширк с обзиром да је он први споменут у овом хадису. Томе у прилог иду и речи Узвишеног: "Аллах, заиста, неће опростити да се Њему ишта у обожавању придружује, а опростиће све мимо тога, коме Он хоће!“
  2. Велики је грех и бити непослушан према родитељима будући да је њихово право споменуто заједно са правом Узвишеног Аллаха.
  3. Греси се деле на велике и мале. Велики греси су они за које је наведена овосветска казна, проклетство или нека друга конкретна претња попут тога да ће починилац завршити у Ватри. Осим тога, велики греси су на различитим степенима тежине, а мали су сви греси мимо великих.