عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى رضي الله عنه قَالَ:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا رَفَعَ ظَهْرَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَالَ: «سَمِعَ اللهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ، مِلْءَ السَّمَاوَاتِ وَمِلْءَ الْأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَيْءٍ بَعْدُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 476]
المزيــد ...
Prenosi se da je Ibn Ebi Evfa, radijallahu anhu, rekao:
"Kada bi se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podignuo sa ruku'a kazao bi: 'Semi'allahu limen hamideh Allahumme rabbena we lekel hamd, mil'es-semawati we mil'el erdi we mil'e ma ši'te min šej'in ba'du.' (Allah je čuo onoga ko Mu zahvaljuje. Allahu, Gospodaru naš, Tebi pripada hvala koja ispunjava sva nebesa, Zemlju i sve što ti hoćeš da ispunjava poslije toga)."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim] - [صحيح مسلم - 476]
Kada bi se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podizao sa ruku'a u namazu govorio bi: "Allah je čuo onoga ko Mu hvalu izriče." To jeste, Allah ga je čuo, primio je od njega i nagradit će ga za to. Poslanik bi, nakon toga, u stojećem položaju izgovarao: "Allahu, Gospodaru naš, Tebi pripada hvala koja ispunjava nebesa, Zemlju i sve što ti hoćeš da ispunjava poslije toga." Dakle, Allaha veličamo hvalom koja ispunjava sva nebesa, zemlje, sve što je među njima i sve što Allah želi da se ispuni poslije toga.