عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى رضي الله عنه قَالَ:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا رَفَعَ ظَهْرَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَالَ: «سَمِعَ اللهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ، مِلْءَ السَّمَاوَاتِ وَمِلْءَ الْأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَيْءٍ بَعْدُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 476]
المزيــد ...
Од Ибн Ебу Евфа, радијаллаху анху, се пренесува дека рекол:
Аллаховиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, кога ќе се исправеше од руку‘, велеше:
Семи'a-аллaху ли-мен хамидех, Аллaхумме раббенa леке-л-хамд, мил'е-с-семaвати ве мил'е-л-арди ве мил'е ма ши'те мин шеј'ин ба'д."
(Аллах го слуша оној кој Му се заблагодарува. О Аллах, Господару наш! Тебе Ти припаѓа секоја благодарност — благодарност што ќе ги исполни небесата и Земјата, и благодарност што ќе го исполни сѐ што Ти ќе посакаш над тоа.)
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 476]
Пратеникот ﷺ, кога ќе се исправеше од руку во намазот, велеше: „Семи'а-аллаху лимен хамидех“ (Аллах го слуша оној кој Го фали), што значи: оној што ќе го фали Аллах, Аллах ﷻ му возвраќа, го прифаќа неговото фалење и го наградува. Потоа, Пратеникот ﷺ Го славеше и му искажуваше благодарност на Аллах со зборовите: „Аллахумме Раббена Лекел Хамд, Мил'ес-Семавати, Ве Мил'ел Ерди, Ве Мил'е Ма Ши'те Мин Шејин Ба'д.“ (О Аллах, Господару наш! Тебе Ти припаѓа секоја благодарност — благодарност што ќе ги исполни небесата и Земјата, и благодарност што ќе го исполни сѐ што Ти ќе посакаш над тоа.) Тоа е пофалба што ги исполнува небесата, Земјата, сѐ што е меѓу нив и сѐ што Аллах ќе посака.