عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى رضي الله عنه قَالَ:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا رَفَعَ ظَهْرَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَالَ: «سَمِعَ اللهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ، مِلْءَ السَّمَاوَاتِ وَمِلْءَ الْأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَيْءٍ بَعْدُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 476]
المزيــد ...
Преноси се да је Ибн Еби Еуфа, Аллах био задовољан њиме, рекао:
"Када би се Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао са руку'а рекао би: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех Аллахумме раббена ве лекел хамд, мил'ес-семавати ве мил'ел ерди ве мил'е ма ши'те мин шеј'ин ба'ду.’ (Аллах је чуо онога ко Га хвали. Аллаху, Господару наш, Теби припада хвала која испуњава сва небеса, Земљу и све што Ти хоћеш да испуњава после тога).“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 476]
Када би се Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подизао са руку'а у намазу говорио би: "Аллах је чуо онога ко Га хвали.“ То јесте, Аллах га је чуо, примио је од њега и наградиће га за то. Посланик би, након тога, у стојећем положају изговарао: "Аллаху, Господару наш, Теби припада хвала која испуњава сва небеса, Земљу и све што Ти хоћеш да испуњава после тога.“ Дакле, Аллаха хвалимо хвалом која испуњава сва небеса, земље, све што је међу њима и све што Аллах жели да се испуни после тога.