حديث: Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ме је подучио, а рука ми је била међу његовим рукама, тешеххуду као што би ме подучавао и кур'анским сурама

عَنِ ابْنَ مَسْعُودٍ رضي الله عنه قَالَ:
عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَكَفِّي بَيْنَ كَفَّيْهِ، التَّشَهُّدَ، كَمَا يُعَلِّمُنِي السُّورَةَ مِنَ القُرْآنِ: «التَّحِيَّاتُ لِلَّهِ، وَالصَّلَوَاتُ وَالطَّيِّبَاتُ، السَّلاَمُ عَلَيْكَ أَيُّهَا النَّبِيُّ وَرَحْمَةُ اللَّهِ وَبَرَكَاتُهُ، السَّلاَمُ عَلَيْنَا وَعَلَى عِبَادِ اللَّهِ الصَّالِحِينَ، أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ، وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ». وفي لفظ لهما: «إِنَّ اللهَ هُوَ السَّلَامُ، فَإِذَا قَعَدَ أَحَدُكُمْ فِي الصَّلَاةِ فَلْيَقُلْ: التَّحِيَّاتُ لِلَّهِ وَالصَّلَوَاتُ وَالطَّيِّبَاتُ السَّلَامُ عَلَيْكَ أَيُّهَا النَّبِيُّ وَرَحْمَةُ اللهِ وَبَرَكَاتُهُ، السَّلَامُ عَلَيْنَا وَعَلَى عِبَادِ اللهِ الصَّالِحِينَ، فَإِذَا قَالَهَا أَصَابَتْ كُلَّ عَبْدٍ لِلَّهِ صَالِحٍ فِي السَّمَاءِ وَالْأَرْضِ، أَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، ثُمَّ يَتَخَيَّرُ مِنَ الْمَسْأَلَةِ مَا شَاءَ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6265]

Од Ибн Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао:
"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ме је подучио, а рука ми је била међу његовим рукама, тешеххуду као што би ме подучавао и кур'анским сурама. ‘Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.’ (Сво величање припада Аллаху, салавати и добра дела; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његова благодат; мир нама и добрим Аллаховим робовима. Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик.)“ У другом хадису код Бухарије и Муслима стоји: "Аллах је ес-Селам (Чист од свих мањкавости). Када неко од вас седне у намазу, нека проучи: ‘Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин.’ (Сво величање припада Аллаху, салавати и добродати; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његов благослов; селам нама и добрим Аллаховим робовима.) Када то каже, сваког Аллаховог доброг роба на небесима и на Земљи достићи ће тај селам. ‘Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.’ (Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик) Затим, нека затражи од Аллаха шта год пожели.
[صحيح] - [متفق عليه]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је подучио Ибн Мес'уда како да проучи "еттехијјату“ на седењу у намазу. Рука му је била у његовим двема рукама како би Ибн Мес'уду скренуо пажњу на важност овог зикра као што се учи сура из Кур'ана. Ово недвојбено указује на то да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, водио рачуна о изразима и о значењима овог зикра. Рекао му је да проучи: "Ет-техијјату лиллахи“ (Сво величање припада Аллаху), што обухвата сваку реч и дело с којима се Аллах велича. Све оне само Аллаху припадају. "ес-салевату“(намази), ово се односи на обавезне и добровољне намазе. "ет-тајјибату“(добродати), обухвата све речи, дела и својства која упућују на Аллахову савршеност. Све оне припадају само Њему. "ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху.“ (Селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његова благодат) Овим упућујемо Аллаху молбу да нашег Посланика сачува било какве недаће и потешкоће, а усто тражимо и да му подари и увећа свако добро. "ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин.“ (Нека је селам нама и добрим Аллаховим робовима) Упућујемо Аллаху дову да сачува сваког клањача и сваког доброг роба на небесима и на Земљи. "Ешхеду ен ла илахе иллаллаху “(Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха), то јесте, чврсто потврђујем да нема истинског бога мимо Аллаха. "ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.“ (И сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик), то јесте, потврђујем да је Мухаммед Аллахов роб и печат свих посланика.
Након свега тога, Посланик подстиче клањача да од Аллаха затражи шта год пожели.