حديث: ‘Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам (предводник). Када донесе текбир, и ви га донесите

عَنْ ‌حِطَّانَ بْنِ عَبْدِ اللهِ الرَّقَاشِيِّ قَالَ: صَلَّيْتُ مَعَ ‌أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ صَلَاةً، فَلَمَّا كَانَ عِنْدَ الْقَعْدَةِ قَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ: أُقِرَّتِ الصَّلَاةُ بِالْبِرِّ وَالزَّكَاةِ، قَالَ: فَلَمَّا قَضَى أَبُو مُوسَى الصَّلَاةَ وَسَلَّمَ انْصَرَفَ فَقَالَ: أَيُّكُمُ الْقَائِلُ كَلِمَةَ كَذَا وَكَذَا؟ قَالَ: فَأَرَمَّ الْقَوْمُ، ثُمَّ قَالَ: أَيُّكُمُ الْقَائِلُ كَلِمَةَ كَذَا وَكَذَا؟ فَأَرَمَّ الْقَوْمُ، فَقَالَ: لَعَلَّكَ يَا حِطَّانُ قُلْتَهَا؟ قَالَ: مَا قُلْتُهَا، وَلَقَدْ رَهِبْتُ أَنْ تَبْكَعَنِي بِهَا، فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ: أَنَا قُلْتُهَا، وَلَمْ أُرِدْ بِهَا إِلَّا الْخَيْرَ، فَقَالَ أَبُو مُوسَى: أَمَا تَعْلَمُونَ كَيْفَ تَقُولُونَ فِي صَلَاتِكُمْ؟ إِنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَطَبَنَا فَبَيَّنَ لَنَا سُنَّتَنَا وَعَلَّمَنَا صَلَاتَنَا، فَقَالَ:
«إِذَا صَلَّيْتُمْ فَأَقِيمُوا صُفُوفَكُمْ، ثُمَّ لِيَؤُمَّكُمْ أَحَدُكُمْ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا، وَإِذْ قَالَ: {غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلا الضَّالِّينَ} [الفاتحة: 7]، فَقُولُوا: آمِينَ، يُجِبْكُمُ اللهُ، فَإِذَا كَبَّرَ وَرَكَعَ فَكَبِّرُوا وَارْكَعُوا، فَإِنَّ الْإِمَامَ يَرْكَعُ قَبْلَكُمْ، وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ»، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «فَتِلْكَ بِتِلْكَ، وَإِذَا قَالَ: سَمِعَ اللهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، فَقُولُوا: اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ، يَسْمَعِ اللهُ لَكُمْ، فَإِنَّ اللهَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى قَالَ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: سَمِعَ اللهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، وَإِذَا كَبَّرَ وَسَجَدَ فَكَبِّرُوا وَاسْجُدُوا، فَإِنَّ الْإِمَامَ يَسْجُدُ قَبْلَكُمْ وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ»، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «فَتِلْكَ بِتِلْكَ، وَإِذَا كَانَ عِنْدَ الْقَعْدَةِ فَلْيَكُنْ مِنْ أَوَّلِ قَوْلِ أَحَدِكُمُ: التَّحِيَّاتُ الطَّيِّبَاتُ الصَّلَوَاتُ لِلهِ، السَّلَامُ عَلَيْكَ أَيُّهَا النَّبِيُّ وَرَحْمَةُ اللهِ وَبَرَكَاتُهُ، السَّلَامُ عَلَيْنَا وَعَلَى عِبَادِ اللهِ الصَّالِحِينَ، أَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 404]

Преноси се да је Хиттан бин Абдуллах ер-Рекаши рекао: "Клањао сам са Ебу Мусаом ел-Еш'аријем, Аллах био задовољан њиме, намаз. Када смо сели неко од људи је поручио: ‘Намаз је прописан са доброчинством и зекатом.’ Након што је Ебу Муса завршио намаз и предао селам, окренуо се и упитао: ‘Ко је од вас рекао то и то?’ Људи су ћутали. Затим је упитао: ‘Ко је од вас рекао то и то?’ Људи су ћутали. Потом је упитао: ‘Да ниси ти то рекао, Хиттане?’ Одговорио сам: ‘Нисам.’ Побојао сам се да ме због тога не изгрди. Потом је неко од људи рекао: ‘Ја сам то рекао, али ништа лоше нисам намеравао.’ Ебу Муса је тада казао: ‘Зар не знате шта треба рећи у намазу?! Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао је хутбу, објаснио нам Суннет, подучио нас намазу и рекао нам:
‘Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам (предводник). Када донесе текбир, и ви га донесите. Када каже: Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!', Аллах ће вам се одазвати. Када изговори текбир и учини руку' (прегибање у намазу), и ви учините руку', јер имам, уистину, чини руку' пре вас и подиже се пре вас.’ Затим је Посланик рекао: ‘То вам је за то. Када имам каже: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех,’ реците: ‘Аллахумме Раббена леке-л-хамд.’ Аллах ће вас чути, јер је Аллах, заиста, преко свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Аллах је чуо онога ко Га хвали.’ Када имам изговори текбир и учини сеџду и ви учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и устаје пре вас.' Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: То вам је за то. Када имам седне, онда нека свако од вас проучи: 'Ет-Техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату. Ес-Селаму 'алејке ејјухе-н-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве'ала 'ибадиллахи-с-салихине. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве ресулуху. (Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху. Нека је спас, милост и берићет на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на све добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.)’“
[صحيح] - [رواه مسلم]

الشرح

Ебу Муса ел-Еш'ари, Аллах био задовољан њиме, један од истакнутих асхаба, једном приликом је предводио намаз. Када је био на седењу на којем се учи "ет-техијјату", један од клањача иза њега је казао: "Намаз се у Кур'ану спомиње заједно са доброчинством и зекатом.“ Када је Ебу Муса предао селам, окренуо се присутним па их упитао: "Ко је од вас рекао: ‘Намаз се у Кур'ану спомиње заједно са доброчинством и зекатом?’ Људи су ћутали и нико се није хтео огласити. Ебу Муса им је поново поставио питање. Нико се опет није јавио, па је он упитао: "Да ниси ти, Хиттане, то рекао?“ Њега је упитао будући да је Хиттан, иначе, био одважан и њему близак, те и како би навео тога који је то рекао да призна. Хиттан је рекао да није он, али се био и побојао да ће њега Ебу Муса изгрдити због тога. Међутим, неко од присутних се јавио и признао да је он то рекао, те да је тиме хтео само добро. Желећи да их подучи и да овога укори, Ебу Муса им је рекао: "Зар не знате шта треба рећи у намазу?!“ Затим им је појаснио да им је једном приликом Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао хутбу током које их је подучио шеријату и начину обављања намаза. Наиме, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, им је рекао:
"Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам. Када донесе текбир, и ви га донесите. Када проучи суру ел-Фатиха, те на њеном крају каже: 'Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!' Аллах ће вам се одазвати када тако поступите. Када изговори текбир и учини руку', и ви изговорите текбир и учините руку'. Имам, заиста, чини руку' пре вас и пре вас устаје са руку'а па га немојте претицати. Тренутак у којем имам иде на руку' пре вас надомешта се са тренутком вашег остајања на руку'у онда када се имам подиже са њега. Један тренутак је за други и тако ће ваше остајање на руку'у бити исто као и имамово. Затим, када имам каже: 'Семи' Аллаху лимен хамидех,' реците: 'Аллахумме Раббена леке-л-хамд.' Аллах ће чути ваш говор и дову. Он је, Узвишени, преко Свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: 'Аллах је чуо онога ко Га хвали.' Када имам изговори текбир и учини сеџду, и ви изговорите текбир и учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и диже се са сеџде пре вас. Један тренутак је за други и тако ће ваше остајање на сеџди бити исто као и имамово. Када имам седне, нека прво што ћете ви проучити буде: 'Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху.' Дакле, сва власт, величанственост и непролазност припадају само Аллаху, а такође и пет прописаних намаза само Он заслужује. 'Нека је спас, милост и благослов на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.' То јесте, тражите од Аллаха да вас спаси свих мана, недостатака и нереда. Затим, посебан мир и сигурност тражимо за нашег Посланика Мухаммеда, а потом за нас, те и за све Аллахове добре робове који испуњавају Аллахова права и права Његових створења. Након тога, сведочимо да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов роб и посланик.“