+ -

عَنْ ‌حِطَّانَ بْنِ عَبْدِ اللهِ الرَّقَاشِيِّ قَالَ: صَلَّيْتُ مَعَ ‌أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ صَلَاةً، فَلَمَّا كَانَ عِنْدَ الْقَعْدَةِ قَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ: أُقِرَّتِ الصَّلَاةُ بِالْبِرِّ وَالزَّكَاةِ، قَالَ: فَلَمَّا قَضَى أَبُو مُوسَى الصَّلَاةَ وَسَلَّمَ انْصَرَفَ فَقَالَ: أَيُّكُمُ الْقَائِلُ كَلِمَةَ كَذَا وَكَذَا؟ قَالَ: فَأَرَمَّ الْقَوْمُ، ثُمَّ قَالَ: أَيُّكُمُ الْقَائِلُ كَلِمَةَ كَذَا وَكَذَا؟ فَأَرَمَّ الْقَوْمُ، فَقَالَ: لَعَلَّكَ يَا حِطَّانُ قُلْتَهَا؟ قَالَ: مَا قُلْتُهَا، وَلَقَدْ رَهِبْتُ أَنْ تَبْكَعَنِي بِهَا، فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ: أَنَا قُلْتُهَا، وَلَمْ أُرِدْ بِهَا إِلَّا الْخَيْرَ، فَقَالَ أَبُو مُوسَى: أَمَا تَعْلَمُونَ كَيْفَ تَقُولُونَ فِي صَلَاتِكُمْ؟ إِنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَطَبَنَا فَبَيَّنَ لَنَا سُنَّتَنَا وَعَلَّمَنَا صَلَاتَنَا، فَقَالَ:
«إِذَا صَلَّيْتُمْ فَأَقِيمُوا صُفُوفَكُمْ، ثُمَّ لِيَؤُمَّكُمْ أَحَدُكُمْ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا، وَإِذْ قَالَ: {غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلا الضَّالِّينَ} [الفاتحة: 7]، فَقُولُوا: آمِينَ، يُجِبْكُمُ اللهُ، فَإِذَا كَبَّرَ وَرَكَعَ فَكَبِّرُوا وَارْكَعُوا، فَإِنَّ الْإِمَامَ يَرْكَعُ قَبْلَكُمْ، وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ»، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «فَتِلْكَ بِتِلْكَ، وَإِذَا قَالَ: سَمِعَ اللهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، فَقُولُوا: اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ، يَسْمَعِ اللهُ لَكُمْ، فَإِنَّ اللهَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى قَالَ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: سَمِعَ اللهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، وَإِذَا كَبَّرَ وَسَجَدَ فَكَبِّرُوا وَاسْجُدُوا، فَإِنَّ الْإِمَامَ يَسْجُدُ قَبْلَكُمْ وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ»، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «فَتِلْكَ بِتِلْكَ، وَإِذَا كَانَ عِنْدَ الْقَعْدَةِ فَلْيَكُنْ مِنْ أَوَّلِ قَوْلِ أَحَدِكُمُ: التَّحِيَّاتُ الطَّيِّبَاتُ الصَّلَوَاتُ لِلهِ، السَّلَامُ عَلَيْكَ أَيُّهَا النَّبِيُّ وَرَحْمَةُ اللهِ وَبَرَكَاتُهُ، السَّلَامُ عَلَيْنَا وَعَلَى عِبَادِ اللهِ الصَّالِحِينَ، أَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ».

[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 404]
المزيــد ...

Преноси се да је Хиттан бин Абдуллах ер-Рекаши рекао: "Клањао сам са Ебу Мусаом ел-Еш'аријем, Аллах био задовољан њиме, намаз. Када смо сели неко од људи је поручио: ‘Намаз је прописан са доброчинством и зекатом.’ Након што је Ебу Муса завршио намаз и предао селам, окренуо се и упитао: ‘Ко је од вас рекао то и то?’ Људи су ћутали. Затим је упитао: ‘Ко је од вас рекао то и то?’ Људи су ћутали. Потом је упитао: ‘Да ниси ти то рекао, Хиттане?’ Одговорио сам: ‘Нисам.’ Побојао сам се да ме због тога не изгрди. Потом је неко од људи рекао: ‘Ја сам то рекао, али ништа лоше нисам намеравао.’ Ебу Муса је тада казао: ‘Зар не знате шта треба рећи у намазу?! Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао је хутбу, објаснио нам Суннет, подучио нас намазу и рекао нам:
‘Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам (предводник). Када донесе текбир, и ви га донесите. Када каже: Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!', Аллах ће вам се одазвати. Када изговори текбир и учини руку' (прегибање у намазу), и ви учините руку', јер имам, уистину, чини руку' пре вас и подиже се пре вас.’ Затим је Посланик рекао: ‘То вам је за то. Када имам каже: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех,’ реците: ‘Аллахумме Раббена леке-л-хамд.’ Аллах ће вас чути, јер је Аллах, заиста, преко свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Аллах је чуо онога ко Га хвали.’ Када имам изговори текбир и учини сеџду и ви учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и устаје пре вас.' Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: То вам је за то. Када имам седне, онда нека свако од вас проучи: 'Ет-Техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату. Ес-Селаму 'алејке ејјухе-н-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве'ала 'ибадиллахи-с-салихине. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве ресулуху. (Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху. Нека је спас, милост и берићет на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на све добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.)’“

[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 404]

الشرح

Ебу Муса ел-Еш'ари, Аллах био задовољан њиме, један од истакнутих асхаба, једном приликом је предводио намаз. Када је био на седењу на којем се учи "ет-техијјату", један од клањача иза њега је казао: "Намаз се у Кур'ану спомиње заједно са доброчинством и зекатом.“ Када је Ебу Муса предао селам, окренуо се присутним па их упитао: "Ко је од вас рекао: ‘Намаз се у Кур'ану спомиње заједно са доброчинством и зекатом?’ Људи су ћутали и нико се није хтео огласити. Ебу Муса им је поново поставио питање. Нико се опет није јавио, па је он упитао: "Да ниси ти, Хиттане, то рекао?“ Њега је упитао будући да је Хиттан, иначе, био одважан и њему близак, те и како би навео тога који је то рекао да призна. Хиттан је рекао да није он, али се био и побојао да ће њега Ебу Муса изгрдити због тога. Међутим, неко од присутних се јавио и признао да је он то рекао, те да је тиме хтео само добро. Желећи да их подучи и да овога укори, Ебу Муса им је рекао: "Зар не знате шта треба рећи у намазу?!“ Затим им је појаснио да им је једном приликом Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао хутбу током које их је подучио шеријату и начину обављања намаза. Наиме, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, им је рекао:
"Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам. Када донесе текбир, и ви га донесите. Када проучи суру ел-Фатиха, те на њеном крају каже: 'Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!' Аллах ће вам се одазвати када тако поступите. Када изговори текбир и учини руку', и ви изговорите текбир и учините руку'. Имам, заиста, чини руку' пре вас и пре вас устаје са руку'а па га немојте претицати. Тренутак у којем имам иде на руку' пре вас надомешта се са тренутком вашег остајања на руку'у онда када се имам подиже са њега. Један тренутак је за други и тако ће ваше остајање на руку'у бити исто као и имамово. Затим, када имам каже: 'Семи' Аллаху лимен хамидех,' реците: 'Аллахумме Раббена леке-л-хамд.' Аллах ће чути ваш говор и дову. Он је, Узвишени, преко Свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: 'Аллах је чуо онога ко Га хвали.' Када имам изговори текбир и учини сеџду, и ви изговорите текбир и учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и диже се са сеџде пре вас. Један тренутак је за други и тако ће ваше остајање на сеџди бити исто као и имамово. Када имам седне, нека прво што ћете ви проучити буде: 'Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху.' Дакле, сва власт, величанственост и непролазност припадају само Аллаху, а такође и пет прописаних намаза само Он заслужује. 'Нека је спас, милост и благослов на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.' То јесте, тражите од Аллаха да вас спаси свих мана, недостатака и нереда. Затим, посебан мир и сигурност тражимо за нашег Посланика Мухаммеда, а потом за нас, те и за све Аллахове добре робове који испуњавају Аллахова права и права Његових створења. Након тога, сведочимо да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов роб и посланик.“

الترجمة: الإنجليزية الأوردية الإندونيسية الأيغورية البنغالية التركية البوسنية السنهالية الهندية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Malayalam Telgu Swahili Burmese Thai بشتو Assamese Albanian السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية Kinyarwanda الرومانية التشيكية Italian Oromo Kannada الأوكرانية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Појашњење једног од облика тешеххуда (седења током намаза).
  2. Радње и говор у намазу морају бити потврђени у Суннету Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Према томе, није дозвољено да се у намаз уведе нека нова радња или говор који нема упориште у Суннету.
  3. Није дозвољено претицати имама током клањања за њим, нити пуно каснити. Ономе који клања је, наиме, прописано да следи имама у намаским радњама.
  4. У овом хадису се наводи како је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, водио рачуна о достављању објаве и подучавања његових следбеника прописима ове вере.
  5. Имам се следи у намазу, те га није дозвољено претицати у намаским радњама, нити каснити за њим, а није дозвољено ни да се оне врше истовремено када их ради он. Клањач ће следити имама, то јесте он ће започети с радњом оног момента када ју је имам већ обавио.
  6. Прописано је правилно поредати сафове у намазу.
المزيد