حديث: се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дизао руке спрам својих рамена када би отпочињао намаз

عَن ابْنِ عُمَرَ رضي الله عنهما:
أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ حَذْوَ مَنْكِبَيْهِ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلَاةَ، وَإِذَا كَبَّرَ لِلرُّكُوعِ، وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ، رَفَعَهُمَا كَذَلِكَ أَيْضًا، وَقَالَ: «سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، رَبَّنَا وَلَكَ الحَمْدُ»، وَكَانَ لاَ يَفْعَلُ ذَلِكَ فِي السُّجُودِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 735]

Од Ибн Омера, Аллах био задовољан њиме,
се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дизао руке спрам својих рамена када би отпочињао намаз и када би изговарао текбир за прегибање на руку', а такође би спрам рамена дизао руке када би дигао своју главу с руку'а и изговарао би "Семи'аллаху ли мен хамидех, раббена ве лекел-хамд", док то није чинио приликом обављања сеџде.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 735]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на три места у намазу би подизао руке наспрам рамена.
1. Када би ступао у намаз и доносио почетни текбир.
2. Када би доносио текбир за одлазак на руку'.
3. Када би се враћао са руку'а изговарајући: "Семи'аллаху лимен хамидех, раббена ве лекел-хамд.“
Не би подизао руке приликом одласка на сеџду и подизања са ње.

من فوائد الحديث

1. Једна од мудрости овог прописа јесте да је то украс намазу и начин величања Узвишеног Аллаха.
2. Потврђено је да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дизао руке и још једном, мимо ова три места, као што се спомиње у предаји Ебу Хумејда Ес-Са'идија која се налази код Ебу Давуда и других. То је практиковао приликом устајања са првог седења на трорекатним и четверорекатним намазима.
3. Такође, преноси се да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подизао руке наспрам ушију, али их није додиривао. То се наводи у предаји Малика б. Хувејриса која је забележена у два Сахиха. У њој стоји да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, приликом текбира подизао руке наспрам ушију.
4. Изговарање: "Семи'аллаху лимен хамидех“, и "раббена ве лекел-хамд,“ односи се на имама и онога ко клања сам, док онај ко клања иза имама, изговара само: "Раббена ве лекел-хамд.“
5. Речи: "Раббена ве лекел-хамд“ , након подизања са руку'а, преносе се од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на четири начина. Ово је један од њих, а најбоље би било да клањач некада изговара на један начин, а некада на други.