حديث: ‘Клањај стојећи. Ако не можеш, онда седећи, а ако не, онда лежећи на боку!’“

عن عمران بن حصين رضي الله عنه قال: كَانَتْ بِي بَوَاسِيرُ، فَسَأَلْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنِ الصَّلَاةِ، فَقَالَ:
«صَلِّ قَائِمًا، فَإِنْ لَمْ تَسْتَطِعْ فَقَاعِدًا، فَإِنْ لَمْ تَسْتَطِعْ فَعَلَى جَنْبٍ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 1117]

Имран бин Хусајн, Аллах био задовољан њим, је рекао: "Имао сам хемороиде па сам упитао Аллаховог Посланика, како да клањам, а он ми рече:
‘Клањај стојећи. Ако не можеш, онда седећи, а ако не, онда лежећи на боку!’“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 1117]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам скреће пажњу да је основни начин обављања намаза у стојећем положају. Ако човек није то у могућности, онда нека клања седећи, а ако не може ни то, онда лежећи на боку.

من فوائد الحديث

1. Човек је дужан да обавља намаз и да га не пропушта докле год му је разум присутан. Само му је дозвољено да мења начин његовог обављања сходно могућностима.
2. Ислам је једноставна и флексибилна вера. Наиме, човек има право да обавља ибадете сходно својим могућностима.