حديث: ‘Није био груб, нити је користио ружне речи, нити је викао на пијацама, и није узвраћао на зло злим, већ је праштао.’“

عَن أَبي عَبْدِ اللهِ الْجَدَلِيِّ قَالَ: سَأَلْتُ عَائِشَةَ أُمِّ المؤْمنينَ رَضيَ اللهُ عنها عَنْ خُلُقِ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ:
لَمْ يَكُنْ فَاحِشًا وَلَا مُتَفَحِّشًا وَلَا صَخَّابًا فِي الْأَسْوَاقِ، وَلَا يَجْزِي بِالسَّيِّئَةِ السَّيِّئَةَ وَلَكِنْ يَعْفُو وَيَصْفَحُ.
[صحيح] - [رواه الترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي: 2016]

Од Ебу Абдуллаха ел-Џеделија се преноси да је рекао: „Питао сам Аишу, мајку верника, нека је Аллах задовољан њоме, о понашању Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, па је рекла:
‘Није био груб, нити је користио ружне речи, нити је викао на пијацама, и није узвраћао на зло злим, већ је праштао.’“
[صحيح] - [رواه الترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي - 2016]

الشرح

Упитана је мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, о карактеру Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, па је рекла: „Није у његовој природи била грубост или ружноћа у речима и делима, нити је на силу чинио ружно, нити га је намерно радио. Није био викач који диже глас на пијацама. Није узвраћао зло за зло; већ је узвраћао добрим, праштао и окретао се од зла.“

من فوائد الحديث

1. Објашњење узвишеног морала Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и његове удаљености од лоших особина.
2. Подстицај на усвајање племенитих особина и избегавање ружних моралних поступака.
3. Осуда употребе вулгарних и ружних речи.
4. Осуда подизања гласа на људе и викања на њих.
5. Подстицај на узвраћање на увреду лепим поступком, опраштање и толеранцију.