عَنْ خُرَيْمِ بْنِ فَاتِكٍ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«الْأَعْمَالُ سِتَّةٌ، وَالنَّاسُ أَرْبَعَةٌ، فَمُوجِبَتَانِ، وَمِثْلٌ بِمِثْلٍ، وَحَسَنَةٌ بِعَشْرِ أَمْثَالِهَا، وَحَسَنَةٌ بِسَبْعِ مِائَةٍ، فَأَمَّا الْمُوجِبَتَانِ: فَمَنْ مَاتَ لَا يُشْرِكُ بِاللهِ شَيْئًا دَخَلَ الْجَنَّةَ، وَمَنْ مَاتَ يُشْرِكُ بِاللهِ شَيْئًا دَخَلَ النَّارَ، وَأَمَّا مِثْلٌ بِمِثْلٍ: فَمَنْ هَمَّ بِحَسَنَةٍ حَتَّى يَشْعُرَهَا قَلْبُهُ، وَيَعْلَمَهَا اللهُ مِنْهُ كُتِبَتْ لَهُ حَسَنَةً، وَمَنْ عَمِلَ سَيِّئَةً، كُتِبَتْ عَلَيْهِ سَيِّئَةً، وَمَنْ عَمِلَ حَسَنَةً فَبِعَشْرِ أَمْثَالِهَا، وَمَنْ أَنْفَقَ نَفَقَةً فِي سَبِيلِ اللهِ فَحَسَنَةٌ بِسَبْعِ مِائَةٍ، وَأَمَّا النَّاسُ، فَمُوَسَّعٌ عَلَيْهِ فِي الدُّنْيَا مَقْتُورٌ عَلَيْهِ فِي الْآخِرَةِ، وَمَقْتُورٌ عَلَيْهِ فِي الدُّنْيَا مُوَسَّعٌ عَلَيْهِ فِي الْآخِرَةِ، وَمَقْتُورٌ عَلَيْهِ فِي الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ، وَمُوَسَّعٌ عَلَيْهِ فِي الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ».
[حسن] - [رواه أحمد] - [مسند أحمد: 18900]
المزيــد ...
Од Хурејма бин Фатика, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казао:
„Дела има шест, а људи четворо. Два дела су обавезујућа, затим следи дело за које ће човек на исти начин бити награђен или кажњен, потом дело за које ће човек имати десетороструку награду и дело за које ће човек бити седамсто пута награђен. Наиме, два дела која су обавезујућа, то је да човек умре не чинећи Аллаху ширк, ући ће у Џеннет (Рај); те да онај ко умре, а чинио је Аллаху ширк, ући ће у Џехеннем (Пакао). Дело за које ће човек на исти начин бити награђен је добро дело које човек чврсто одлучи да уради, биће му уписано једно добро дело. С друге стране, онај ко уради лоше дело биће му уписано исто тако, само једно лоше дело. Надаље, ко уради неко добро дело имаће за њега десетороструку награду, а ко удели на Аллаховом путу имаће седамсто пута увећану награду. Што се тиче људи, имамо људе којима је дато на овом свету, а не и на оном, затим људе којима је дато на оном свету, а не и на овом, потом имамо људе који су ускраћени добра и на овом и на оном свету и имамо људе којима је дато и на овом и на оном свету.”
[حسن] - [رواه أحمد] - [مسند أحمد - 18900]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас у овом хадису обавештава да имамо шест врста дела и четири врсте људи. Шест врста дела су:
1. Ко умре не чинећи Аллаху ширк (многобоштво), биће му обавезан Џеннет (Рај).
2. Ко умре чинећи Аллаху ширк (многобоштво) обавезан ће му бити Џехеннем (Пакао) као вечно пребивалиште.
То су два дела која су обавезујућа.
3. Добро дело које човек чврсто одлучи да уради. Наиме, ко истински одлучи да уради добро дело, а Аллах ће знати да ли је то тако, а потом га нешто спречи у његовом извршењу, биће му уписано једно добро дело.
4. Лоше дело које човек уради, биће му уписано само као једно.
За ова два дела човек ће бити истом мером награђен или кажњен.
5. Добро дело за које следи десеторострука награда. Наиме, ко чврсто одлучи да уради добро дело, те га потом и уради, биће му уписано као да је учинио десет добрих дела.
6. Добро дело које се седамсто пута увећава. То је удељивање на Аллаховом путу. Ко уради ово добро дело, биће му уписано седамсто добрих дела из Аллахове огромне доброте и племенитости према Својим робовима.
Људе можемо поделити у четири врсте, а то су:
1. Људи којима је дата на овом свету обилна опскрба у којој уживају, међутим није им подарен удео на ономе свету, те ће због тога завршити у Џехеннему (Паклу). Ово се односи на богатог неверника.
2. Људи који су ускраћени велике опскрбе на овом свету, међутим она им је дата на оном свету па ће услед тога ући у Џеннет (Рај). Овде се ради о сиромашним верницима.
3. Људи којима није дата опскрба ни на овом свету, нити на оном. То су сиромашни неверници.
4. Људи којима је дата обимна опскрба и на овом и на оном свету. To су богати верници.